Нација може да преживи будалу, па и оне амбициозне. Али, издају изнутра – никако.
Непријатељ пред вратима, мање је страшан – јер је познат и, он носи своју заставу отворену.
Док се издајник креће слободно, међу онима унутар градских капија, његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се чак и у кулоарима Сената.
Такав издајник нам се не појављује као издајник, он прича гласом који је жртвама близак и пријатан; његово лице и начин одевања сличан је њиховом и он оживљава ону поквареност која лежи дубоко у срцима сваког човека.
Издајник разара душу нације; Он ради скривено и незнано у ноћној тмини, подривајући темеље града; Он шири заразу у телу политике, све док она његовој болести не подлегне.
Мање се требало да се плашимо убица – издајник је куга!
