Ако погрешан човек користи праве ствари, онда и праве ствари раде на погрешан начин. Стога, од села, преко општина, градова до републичких органа и институција очистимо лажне вредности око нас!
Средства деловања на физичку околину човека, данас су већа неко икада у прошлости: можемо много и можемо у кратком року, и не морамо много да о томе мислимо. Међутим, остаје питање како видимо природу око себе: као своју околину (друго и удаљену од себе) или као своје продужено тело? Да ли живот је само сада и овде или има континуитет?
Ако је видимо као нешо друго онда на њу делујемо, узимамо из ње и остављамо у њој како нам је наша потреба рекла, мада бих пре рекао похлепа. Ако природу видимо као своје продужено тело, онда ћемо много пажљивије и скромније узимати из ње и остављати у њој, јер нам ваља још живети.
Ако живот видимо као деловање само сада и овде, онда смо на путу ка циљу (а увек стигнемо на циљ) да немамо цензуре у свом односу према природи. А ако живот видимо као континуитет (а не само живети сада и овде), онда ћемо планирати много дуже него што траје наш живот и узимати још мање него што мислимо да нам треба, гурајући наше границе потреба на доле.
У једној реченици: ако погрешан човек користи праве ствари, онда и праве ствари раде на погрешан начин.
То је у прошлости био задатак традиције у животима људи, и то је разлог зашто традиција страда међу првим вредностима друштва у данашњем свету.
Стога, неопходно је да од села, преко општина, градова до републичких органа и институција очистимо лажне вредности!
Оне нису тамо негде, оне су око нас, оне су наше. Ми их плаћамо али најважније, погађају наше животе!
