Тако би се укратко могла сумирати синоћна представа пред Саветом безбедности Уједињених нација. Да је било у извођењу Лесли Нилсена бар би се смејали до суза. Овако, сузе јесу текле, али не од смеха. Потпуни фијаско спуштених гаћа.
Захваљујући „Бриселском споразуму“ и одељку о регионалном представљању и поред присутног представника УНМИК-а, односно палете климоглаваца иза Муртиних леђа, Курта је добио прилику да без звездице самостално представља „Репубљик Косовес“ пред Уједиљеним нацијама.
Нечувено ! !
Девет од 15 представника држава чланица Савета безбедности, ословиле су га са „премијер Косова, Аљбин Курти“, а ини је то искористио да испали све што је знао и умео о „масовним силовањима“ и вишевековној окупацији „Косове“ од стране „геноцидних“ Срба, који су предвођени Милошевићем и „његовим министром пропаганде“, прво тренирали у Сребреници да би после могли да распале по шиптарима. Наравно, није пропустио да помене Бањску, правдајући се да динар није забрањен на „Косови“, већ да је то организована и високо професионална борба владавине права против српског организованог криминала и прања новца, нарочито на северу „Косове“. Ту је умиксао са Радојчићем, али и са неколицином кооперативних Срба, попут „министра“ Ненада Рашића и његовог заменика, односно „врсног Трепчиног правника“ Драгише Крстовића, а није пропустио да наведе како је Србија наводно одузела већ скоро пет хиљада личних докумената и право гласа шиптарима из Прешева, Медвеђе и Бујановца.
Потом су се петнаесторица из Савета безбедности и шеснаеста Зијаде изређали у тупљењу уходаних флоскула о неопходности дијалога и проналажења мирног решења, без икаквог конкретног закључка и договора. Мурта и Курта добили су право на по једну реплику и ту је био крај филма. Чекићем по столу закључила је председавајућа, а учесници су се разишли куд који мили моји.
Присутни Ђурић није успео да прогласи победу 5:0, није имао времена да запљеска, Петко није имао прилике да евентуално направи још један политички салто мортале јефтине демагогије, а увек свеприсутни и неизбежни Божовић није ни био присутан.
Испада да је то била једина корист од заседања.
Сазнали смо и неке знане и незнане занимљивости; Мурта је потврдио да је српска војска најурена са административне линије на захтев странаца (читај Америке), а да се у 2023. са АП КиМ иселило 14% преосталих Срба. Да би се схватиле димензије интензивирања исељавања, веома је важно обратити пажњу на реч „преосталих“. Руски представник нас је обавестио да су и они тражили сазивање седнице, тако да Дачићеви селфи хвалоспеви падају у воду. Скоро сви одреда су се дотакли Бањске, а Мурта се заклео да се то више неће поновити, те да осим мира и стабилности у региону не постоји ништа друго. Преведено – капитулација нема алтернативу.
Била је то фантастична прилика да се од УНМИК-а енергично тражи спровођење Резолуције 1244, односно опозив Каролин Зијаде, зато што је дозволила да Курта уклање заставе УН-а са АП КиМ, односно да некажњено пребија и протерује чланове мисије, јер је за то време гледала како да што више својте ухлеби на УНМИК јасле. Такође, Мурта није тражио да се УНМИК и његова компонента ОЕБС, позабаве спровођењем српских избора на АП КиМ, зарад чега примају плате.
Била је прилика да се запрети КФОР-у да се врати мандату и разоружа све наоружане формације на АП КиМ, у противном – зна се. Моменат да се од свих присутних који су се листом позивали на међународно право и Повељу УН, затражи да повуку признања „Косова“. И најважније од свега, да ако пропусте да ураде тражено, Србија ће поступити у складу са својим Уставом.
Буђавим бирократама треба показати зубе, то је једини језик који разумеју, али Мурта је зубе отупио о Куртину оштрицу.
Када је председавајућа ударила чекићем о сто и означила крај заседања, Курта је кренуо да се поздравља са присутнима који су му прилазили и честитали, а Мурта је бесно устао док су му папири испали из руке и разлетели се по поду. Срећа његова па бар није био на хоклици и у другом реду.
Убиство Оливера Ивановића нико није поменуо. Ни „Жуту“ кућу, ни Албанију ….
УН и његов Савет безбедности поново су свету представили сву немоћ и самртни ропац у коме се систем налази. Стерилна, безобразно преплаћена и анахрона клика професионално бајатих бирократа у тренутку разилажења већ није знала ни зашто се окупила. Слика Лиге народа у фази нестајања. Уместо нпр. у канализацију у Борчи, Србија је неколико милиона еура здудала у авион и дневнице безвезњака. Цену хиперпродукције пост-мортем ружичастих будалаштина да не помињемо.
Да ли је седница Савета безбедности нашла неко решење? Није.
Да ли ће се 999 службеника Републике Србије вратити у АП КиМ? Неће.
Да ли ће косовски Срби престати да се исељавају? Неће.
Да ли ће Курта престати да мрзи? Неће.
Имају ли Курта и Мурта са све Лајчаком капацитет да трајно реше спор? Немају.
Може ли Србија решити косовско питање? Не може.
Има ли Србија државу? Нема.
Хоће ли Мурта сачувати и овако крње границе Србије? Неће.
Хоће ли на делу територије Републике Србије бити формирана „Велика Албанија“? Хоће.
Може ли „опозиција“ спасти државу? Не може.
И још на стотине питања која немају прави одговор.
Дошло је време за полагање рачуна – мајсторе, шта си то урадио од Србије за ових дванаест година?!
Одговор на ово питање имаће судски епилог. Покрет „Моба“ омогућиће Влади стручњака да обави посао.
