Проф. Давор Калајжић: Рат је брат

Пригожин кренуо на Москву да се обрачуна са генералима и самим царом, који га је прогласио издајником, забијачем ножа у леђа и ко зна шта још. Вешала на стенд бај. ЧВК гранатиран. Криза неопевана. Вагнер заузима Ростов, креће даље, народ гледа и чудом се чуди, Кремљ прекопава аутопутеве и поставља страже, а свет навија за ове, или оне. Падају хеликоптери и авион. Државни удар, распад Русије, победа новог светског поретка, маскировка?

Нешто слично беше ономад и код нас. Црвене беретке кренуле па се зауставиле на мосту. Разлог профан, да не кажем исти – Ђинђић решио да им преусмери изворе прихода. А приходовали су од криминала. Тешког. И ту се нису нашли, па је Ђинђића рокнуо неко, још нисмо сигурни ко, јер у Србији судови постоје да би утврдили да су труба.

И Њофра и Цоби нису се нашли, иако су дебело трговали. „Аризона“ у Босни била је екстериторија где су зараћени генерали гледали како да нафилују џепове док раја гине и пати. Ређају се Тигрови, Книнџе, Шкорпиони, Шакали, Шешељеви добробољци, Душан силни, Бели орлови, Српски соколови … ко би их све набројао и исти такви на другим странама. Неки изгинули, а претекли најели.

То је бит паравојних и плаћеничких формација – пљачка и ратно профитерство.

Недавно је севнула варница. Пригожин је оптужио генералштаб и Шојгуа да им не доставља муницију и да је руска војска распаднута, а команданти неспособни. Линија фронта почела је да се љуља, а тумачења се кретала у распону од „генијална тактика“, до „не зна се ко пије“, али плаћа раја.

А мало пре тога, неопажено од светске и наше јавности, по царевим директивама, руско Министарство одбране донело је наредбу да се сви уговори војне природе, дакле трговина и снабдевање војном опремом и наоружањем, морају склапати искључиво са Министарством. То је био директан удар Шојгуа и његове екипе на Пригожиново приходовање кроз право на директне уговоре и утицај који је тиме стицао. Јесте, Русија је Вагнер снабдевала оружјем за Џ, али Пригожин је паралелно имао своје „Аризона“ шеме и ко зна шта још и ко са ким, јер – рат је брат!

Да појасним. Замислите да је по Муртиним директивама исто направило наше Министарство и шта би онда Тешићи, Стефановићи и остали трговци оружјем испод жита? Јел’ сад јасно?

Елем, Шојгу је Пригожину исекао главни извор прихода и утицаја, највероватније као одмазду за бацање љаге на командни ланац и оптужбе о расулу које наводно влада на фронту.

Ускочио је Лукашенко и – „мир, мир, мир, нико није крив!“.

Како је и чега ради Путин пристао на мир (?) са својим плаћеником, можемо да претпоставимо са приличном сигурношћу, па то више и није питање.

Међутим, отворена су нова, озбиљнија питања.

Велики цар ургентно обећава одмазду, прогон, хапшења, правну државу у пуном замаху и то све усред жестоког рата који је одавно ушао у фазу нуклеарног предворја. Нацији драматично предочава да се држава налази у најтежем положају од свог постанка и да је сам државни опстанак доведен у питање. Тражи од свих грађана безусловно јединство. У помоћ му прискачу сви државни органи, па чак и Патријарх. То су толико тешке објаве, са таквог места, од таквог човека, у таквом тренутку, да је потпуно ненормално сторнирати их преко дана као да се ништа није десило.

Овакав расплет доноси зебњу да цару више није за веровати. Појео је што се јести не може – своју реч. Спустио се на ниво једног Курте и његовог Мурте. Спустио се на ниво речи и дела Америке, ЕУ, Зеленског. Бачена је љага на целокупну руску армију, јер је цар проценио да је бивши криминалац истетовираног кукастог крста, са својих наводних 24.000 плаћеника који се боре против исто тако истетовираних нациста, смртна опасност по опстанак Кремља. Појачава се сумња да је цар и те како подложан дењгима, а не само његове дипломате широм света.

Дилом са плаћеником, а на рачун дате речи, Путин је жестоко уздрмао веру свих оних који га поистовећују са Месијом борбе против глобализма и новог светског поретка, који човечанству спрема беду и пропаст. Иако за сада немамо прави удвид на реакције руских грађана, можемо претпоставити да ће руски државни медији глорификовати успешност царевог позива на неопходно свеопште јединство и повратак Вагнера на фронт.

Чему ова епизода? Да ли је све била маскировка, или стварна криза? Хоће ли сад Вагнер бити снабдеван муницијом? Хоће ли Шојгу да лети? Хоће ли Министарство вратити бонитетна овлашћења Пригожину? Расплет нема логике. У сваком случају хеликоптери и гранате су пали, а крв проливена. Стање није нормално, али тако увек бива са плаћеницима. Русија се заглибила.

Свака сличност са СФРЈ и ЈНА и њиховим тајним службама и паравојним формацијама је случајна? После СССР-а, иде ли Русија путем Југославија, или царства? Да ли Пољску спремају да постане следећа Украјина, па онда Словачку, па Румунију, па … Косово?

А Мурта разоружава народ и продаје ЈП Склоништа …


Оставите одговор

Your email address will not be published. Required fields are marked *