ДЕЛА, ДЕЛА, А НЕ ПРАЗНОСЛОВЉЕ!

„Сарадња са непријатељем и окупатором“ вековима је била ознака проклетства појединца и породице свакога ко би помислио на то, а камоли учинио. Али, наука је напредовала, непријатељ је пажљиво демонтирао морал, традицију, државне институције и сада неометано оперише по нашем срцу и души, без трага уласка или изласка.

Српска наука, образовање, академије, државне агенције – ћуте! Сами су себе означили најмање неспособним за место које име је народ поверио. Историја показује да то, за шта су изневерили народ, који им је веровао, носи проклетство.

Време је да променимо начин борбе. Борба коју води и предлаже државно руководство нема резултата ни на семафору ни у пракси. Штавише, доноси нам само штету, а корист непријатељима и пљачкашким хордама. Знамо и зашто: људи који врше власт у Србији нису лојални држави и народу. Они су пристали на фаустовску нагодбу да продају своју душу (јер памети немају) и да раде оно шта им непријатељ државе и народа наложи. Стога је неопходно променити људе који опредељују и воде борбу, као и саму концепцију борбе.

Издаја је постала опште место у нашем друштву. То је зато што нема казне за издају. А ви знате ко треба да препозна, оцени и осуди свакога ко ради против државе и народа. И то траје предуго! На наше позиве да се одговорни пробуде и учине нешто, добијамо тишину. То је довело да се народ већ увелико организује и почне да означава и излучује из своје средине болест, сународнике које делују у корист наших непријатеља. Ово се не дешава  први пут у нашој историји и народ памти како су наши преци поступали у таквим ситуацијама. Народ је историју научио за разлику од политичара.

Као гомила рушевина после дугог и жестоког бомбардовања стоји наше Косово и Метохија. „Мир је наставак рата само другим средствима!“, и то смо добро научили: штета нанета од квислинга у миру је давно надмашила ратну штету од бомбардовања. А била је преко тадашњих 100 милијарди долара! Не вреди више гледати гомилу крхотина и јадиковати над својом судбином празним саопштењима за штампу. То тражи непријатељ! И то на жалост чине наша државна администрација. Срамота! Стога, је потребно да кренемо да рашчишћавамо рушевине, да видимо шта може и мора да се поправи, а шта треба да градимо изнова. То је знак не да признајемо да смо се предали већ сасвим супротно: не дамо своје, не одустајемо од свога, и не престајемо да деламо како бисмо повратили своје!

Срушену и отету структуру административне управе на Косову и Метохији потребно је да поново успоставимо. Не вреди је поверавати тзв. „Канцеларији за Косово“ и Влади Србије, јер видимо да од њих нема вајде. Не вреди очекивати да то за нас уради УНМИК, јер они су „заборавили“ свој мандат. Не вреди чекати да то уради ЕУ, јер они раде у корист наших непријатеља. Не вреди чекати председника Републике Србије, јер он не престаје да наноси штету интересима Србије како делима тако и понашањем. То мора да учини народ сам, према дугорочним потребама и тренутним могућностима.

Драга браћо и сестре,

Формирајмо СВИХ 29 општина са Косова и Метохије у градовима и варошицама дуж линије фронта према окупираној територији. Задатак тих општина био би да покаже да не признајемо лица која су исте преотела на терену, да преко наших општина вршимо власт на терену у мери у којој можемо, да преко њих оспоравамо одлуке квислиншке власти на терену, да им правимо медијски и политички шум, да преко наших општинских органа свуда у свету наступамо у заштити отете имовине наших сународника, да их доведемо у ситуацију да квислинзи објашњавају и доказују да ли су власт и како су та властпостали, да преко наших општина доносимо одлуке које ћемо достављати Влади и председнику Републике и тражити да их спроведу, јер ко боље зна потребе Срба и неалбанског становништва од људи на терену!? Свака општина би имала своју канцеларију са једним до два стално запослена док све остале функције би биле волонтерске.

Општине ће по свету да шире истину о злочину који је спроведен над српским и неалбанским становништвом На Косову и Метохији. Нека натпис „Општина Призрен“, „Општина Пећ“, „Општина Приштина“, итд. буду прве зграде које види путник када са КиМ уђе у Србију! Оне ће бити порука да не заборављамо (иако то окупатор хоће), да нисмо клонули духом (мада окупатор на томе раде) и да настављамо борбу да штитимо и тражимо своје (ма колико морала да траје).

Формирајмо 5 округа који ће да раде на међусобној сарадњи поменутих 29 општина и који ће да сарађују са остатком Србије. Они ће да раде посао координације и презентовања региона, да прате стање на терену, координирају активности општина на терену и покажу да Косово и Метохије јесте окупирано, али ми не одустајемо од борбе за њега. Да се према проблему који имамо, окупираном делу државне територије, поставимо као организована и цивилизована држава, а не да чекамо да деламо тек када се стање на терену промени, јер онда је касно. А то окупатор и хоће.

Учествујмо и организујмо самоакције које доносе промену у пракси, а свакога ко прича празну причу отерајмо са протеста или медија.

Доведимо нове људе у државну управу: агилне, образоване, родољубе, одане народу и држави! Непријатељ жели инертну и јалову управу! Ко у државној администрацији Србије тако поступа, велика је вероватноћа да ради против нас! Покажимо им где су врата!

Формирајмо недостајуће институције и формирајмо замену за институције које не раде за интересе народа и заједнице.

Драга браћо и сестре,

Јавимо Београду који су наши темељни циљеви:

Први: „Сви Срби у једној држави!“ Видели смо то од Француза, Шпанаца, Италијана, гледамо да то чак раде и Албанци! (на нашу штету). „Сви Срби у једној држави“ ће бити главни фактор мира на Балкану!

Други: „Повратак Косова и Метохије у правни систем Републике Србије“ са онима који прихватају правила понашања већине и онима који нису окрвавили руке.

Трећи: „Накнада ратне штете“ Већ деценијама са територије Албаније долазе напади на Србију који праве штету становништву и економији. Са територије Албаније упадали су терористи који су починили безброј злочина над српским и неалбанским становништвом и враћали се назад у Албанију добијајући склониште. Поврх свега тога, на простору Скадра, Драча и Елбасана велики број српског становништва је насилно албанизован и приморан да напусти своју изворну религију. Над Србима у Албанији и Косову и Метохији је почињен геноцид! Тај злочин мора да се прекине, а штета која нам је начињена мора да се плати!

Четврти: „Проглашење окупације Косова и Метохије“. Ако то не учини републичка Скупштина, значи да је и она окупирана. У том случају организујмо Народну скупштину и прогласимо окупацију целокупне територије Републике Србије, са свим последицама према оним који сарађују и раде за окупатора!

Драга браћо и сестре,

Пред нама је запуштен веома сложен проблем који се не може решити једим потезом. Проблем траје близу стотину година и зато се не може решити у једном тренутку. Проблем је велики и не може га решити један човек, већ га можемо решити само сви заједно.

Овај проблем можемо решити само ако смо сложни, ако смо упорни, ако важне послове на овом путу поверимо душама које су у исто време образоване, искусне, способне и родољуби. Видели смо да, ко је слаб на паре, имовину, сујету, пороке, и земаљске ствари, најбоље је оружје окупатора против нас. Постојећи квислинзи морају бити осуђени, за њих нема опроста, јер само тако можемо доживети катарзу као народ и кренути на боље. Таквима нема више места међу нама – морају бити излучени из народа као гној !

Свестан сам да нас је непријатељ деценијама темељно тровао и делио. Сада је време да окренемо ток битке у нашу корист!

Помиримо се са комшијом или братом и обновимо везе, уклонимо све поделе које су инсталирали између нас и уједињујмо се, упознајмо се међусобно и градимо везе, затворимо све канале којима нас трују и залуђују прекинимо да гледамо њихов ТВ и слушамо њихов Радио, почнимо да чистимо душу од ђубрета које су преко медија и јавног говора убацили у нас.

Прекинимо да само причамо и почнимо да деламо, па макар то били мали резултати или чак неуспеси – морамо поново проходати као људи. Почнимо да преузимамо одговорност за своје животе, своје насеље и заједницу.

Престанимо да се плашимо промена – из ове рупе у којој су нас сахранили нашим рукама, једино нас спашава промена. Престанимо да се плашимо да ће промена донети горе него што нам јесте, јер то непријатељ хоће; стање је толико лоше да ће свака промена бити сигурно бољитак. Ми смо одговорни за своје животе и државу, престанимо да очекујемо да ће нам слободу донети неко други, ми је морамо освојити. Слобода, која се лако осваја, сигурно је лажна.

Роб који очекује да му неко други скине ланце, никада неће дочекати слободу, већ само другог господара!