Шта више чекамао?
Чекамо да нас комесари из ЕУ потпуно униште.
Чекамо да нам амерички намесник распрода Србију.
Чекамо да нам неко са пропалог Запада удели милостињу.
Чекамо да Руси изађу на Дунав.
Чекамо да се Путин смилује.
Чекамо да БРИКС изврши дедоларизацију.
Чекамо грађанску револуцију у Европи.
Чекамо грађански рат у Америци.
Питање за све нас.
Шта радимо ми, док чекамо?
Имамо ли ми неки план? Стратегију?
Да ли се једино уздамо у чекање?
Пландујемо.
И ништа не радимо.
Мени није страно чекање, ако има смисла.
Ако смо паметно уложили, па чекамо добит.
Ако смо добро засејали, па чекамо жетву.
Ако чекамо да акције падну на берзи, да би их покуповали.
Ако нам је жена трудна.
Ако имамо план, кога хоћемо да остваримо.
Ако имамо стратегију, која подразумева чекање и стрпљење.
Тада разумем чекање.
Страно ми је да неко планира уместо нас.
Страно ми је да зависимо од некога другога.
Страно ми је да нам други говоре шта треба да урадимо.
Страно ми је да чекамо да други уради оно што ми морамо да урадимо.
Страно ми је да нам неко нешто донесе, да или поклони.
Страно ми је да морамо да молимо и да се понижавамо.
Страно ми је да кукамо, запомажемо, оговарамо и блејимо.
Блиско ми је да сами одлучујемо о нашој судбини.
Блиско ми је да сами зарадимо бољи животни стандард.
Блиско ми је да сами уредимо нашу државу.
Блиско ми је да знамо где нам је место у свету.
Блиско ми је да знамо које су нам могућности.
Блиско ми је да тргујемо, преговарамо и да бранимо наше интересе.
Има решења!
Нема чекања!
ЗА СПАС СРБИЈЕ!
Београд, 7532.г. гумник
УСТАНИМО!
Заједно до ПОБЕДЕ!
СРБИЈА СЕ УМИРИТИ НЕ МОЖЕ!
ПОЗИВ СВИМ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ
