Људска глупост је свемирска појава.
Највећа опасност за савременог човека је његова неограничена глупост.
Која расте експоненцијалном прогресијом. И нема намеру да се заустави.
Ако човека буде нешто уништило, то ће да буде само људска глупост.
Доказ?
Ево званичних података, које сам добио од Мирјане Јоксимовић из Осла.
Презентација најбоље говори о погрешном кретању зомбиране цивилизације.
Око 8 милиона метричких тона пластике уђе у океане сваке године.
Једнако је пражњењу 1 камиона за смеће од пластике у океан сваког минута – 518 400 камиона за смеће годишње.
У океанима има 5.250 милијарди тона пластичних остатака .
Микровлакана на дну океана има 4 милијарде тона.
Сваког минута се широм света прода 1 милион пластичних боца.
Бацамо 86% пластике.
Људи су користили до 2021.г. 500.000 милиона т пластичних боца годишње.
Процене су да ће до 2050. бити 12 милијарди тона пластичног отпада у океанима и да ће надмашити број риба у океанима.
Због човекове бахатости и глупости приближно 100 000 – 1 000 000 морских створења умире сваке године јер су се заплели у пластику. И то : 86% свих врста морских корњача, 44% свих морских птица и 43% свих врста сисара.
Какве би биле економске уштеде да се ПЕТ боце рециклирају?
Написали смо да је до 2021. произведено 500 милијарди само ПЕТ боца.
Конзервативно – резидуална/отпадна вредност коришћене ПЕТ боце = 0,1 $
Нажалост, широм света се рециклира само 14% годишње.
Значи, преостала вредност месечно износи :
500 милијарди х 0,1 / 12 = 4,166 милијарди месечно
Изгубљена вредност месечно (само 14% рециклирано)
4,166 милијарди х 0,86 = 3,5833 милијарди месечно
Изгубљена вредност 1 година = 3,5833 $ х 12 = 43 милијарде долара.
То је реалан БДП Србије годишње.
Изгубљена вредност 10 година = 43 $ х 10 = 430 милијарди долара.
Шта кажете?
Колико новац се баца и пропада у потрошачкој цивилизација, где једна милијарди људи гладује, јер нема средстава да купи храну.
Мора да пропадне таква потрошачка цивилизација.
И нека пропадне.
Како певају Цигани у култном филму легендарног Алаксандра Петровића из 1968.годин „ Биће скоро пропаст света.“ : „ Нек пропадне није штета!“
Србија је еколошки неписмен и некултурна.
Свуда на улицама наших градова је бачено смеће.
Малограџанери се још нису навикли да живе у граду.
Папир, стакло, конзерва и пластика се шутира по улицама наших градова.
И никога није брига.
Најгоре је што су грађани научили и помирили се да тако мора да буде.
Нико неће да испадне глуп или да ризикује батине када опомене бахатог простака што баца смеће на улицу.
Никада наши градови нису били овако прљави, запуштени и зарозани.
То је последица неспособне, криминалне и примитивне власти, која уништава Србију и прави од наше лепе земље свињац.
Како да Србију очистимо да не буде свињац?
Једнини начин је промена политичког и економског система.
Треба нам нови систем, који ће довести на власт образоване, васпитане, културне, стручне, штедљиве и поштене људе.
Они ће да очисте тренутни свињац у Србији.
Створиће услове да се прикупља и рециклира сав отпад.
Научиће становнике како се живи у граду.
Нешто ће морати да се повинује чистом граду лепим речима, али нешто и казнама.
Важно је само да очистимо Србију од свакаквог смећа.
И да наши градови и села постану природне оазе за здрав и удобан живот.
Како то оперативно да се уради?
То у неком од следећих текстова.
Београд, 7533.г. гумник