док слушате ову емисију десеторо деце је напустило Србију
Дисклејмер*
Овај текст није покривалица режиму за издају и продају АП КиМ, за коју ће морати да положе рачун народу. Издаја и издајници АП КиМ и даље су национални проблем број 1.
Уколико из несреће у Новом Саду појединачно и као друштво ништа не научимо, ако ништа не променимо, без обзира на казне – жртве су пале узалуд!
Друштво које не учи из несрећа, нестаје. Једна за другом, нижу се несреће у Србији, али наше друштво наставља по старом. Никако да извуче поуку мада плаћа ужасан данак. По инерцији, народ поуке очекује од власти, али нити тамо има људи способних за то, нити има власти која је народна и ради за државу. Већином, то нису несреће, то су убиства из нехата, а тај нехат је покривач колонијалној власти да што лакше скине и однесе у своју кућу одавде што више може. Нехат није последица, нехат је шарени омотач који скрива суштину окупације.
Нема промене за друштво којим туђин управља. Несреће нас не мењају на боље, јер то не дозвољава колонијална управа, идентична оној из Африке и Азије. Толико крви, суза и уништених живота се дешава у нашој Србији само зато да би неко пио чај у пет, имао послугу која му распрема кревет, сервира оброк егзотичних јела, придржава капут и отвара врата од кола. Гомила лукавих и промишљених паразита исисава нам живот као што је чинила са безброј племена у Африци и Азији. Вук у јагњећој кожи, у нашем случају, завукао се у тела и одела припадника нашег племена одузимајући им разум и душу. Ми не желимо да прихватимо да вршиоци власти су, у ствари, празне љуштуре испуњене свим другим, само не људскошћу, емпатијом, добрим и родољубљем.
Слушам, а не чујем; гледам, а не видим! Несхватљиво је да на улицама окупиране Србије толико пута се чују речи сагласности са лажима којима нас засипају, док дубоко у себи сви добро знају да лажи нису истина. Развијен је образац у народу да родољубивог човека, хероја, који се бори за свој народ, сви игноришу и не верују му. Када тај исти непријатељ ликвидира тог борца за народ, онда стимулише тај исти народ да се појави на сахрани хероја градећи на тај начин фрустрацију. За окупатора је битно да му нису помагали док је био жив, а после, када га убију, подстиче их да се посвете жаљењу, а не размишљању! Највећи успех окупатора је што је убедио Србе да не верују ономе ко се бори за њих.
Зло не реформише, зло се уклања. Србин, који викендом чупа и спаљује коров у башти, свестан је да не сме оставити ни семенку корова. Истовремено, без размишљања прихвата мантру да треба показати милосрђе према корову у друштву. Тако се семе зла преноси из једне у другу екипу колонијалне власти без суштинске промене. И даље се друштву исисава живот, народ нестаје, расељава се и умире непримерено, зарад интереса колонијалне управе. Милосрђе према злу је истовремено нелојалност према добру! Зло се уклања са истом преданошћу као што се уклања коров!
Бруталност коју очекујемо. Заједница у Србији је уништена у свом језгру, тако да било који здрав део друштва не може да функционише. Јасно уочавамо да бруталност у одржању контроле над српским друштвом, коју можемо очекивати, биће једнака и страшнија од оних које смо гледали од Франка, Пиночеа, Маркоса. Иста бруталност, само прилагођена локацији, менталитету и савременој технологији. Сви елементи којима се храни администрација тиранина (корупција, екстраваганција, бруталност) су добро засновани. А на страни народа, добро је заснован систем атрофије.
Сви трагови одговорности за несреће воде ка врху колонијалне управе. С обзиром да је Вучић отео за себе сва права одлучивања, време је да на себе преузима и сву одговорност! Ово говорим колонијалним господарима Србије, који су ради својих потреба, уз његов пристанак, од њега направили тиранина. Да би се одржао тако болестан систем, потребне су болесне душе да попуњавају сва места у машини за млевење друштва и човека. Зато је уништена привреда како не би било радних места (читај избора) за грађане Србије: или прихваташ да будеш део система или мораш да идеш; да не сметаш на улици својим незадовољством, а и тамо у туђини треба радне снаге. Сваки здрав који прихвати да уђе у систем колонијалне управе, да би опстао, мора да се прилагођава болесној околини и постаје и сам болестан!?
УСТАНИМО!
ПОЗИВ СВИМ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ
