Не иде на БРИКС због афричког полигамисте. Зашто се то догодило – стручна анализа
Запад улаже титанске напоре да одвоји Србију од Русије. Један од хитних задатака је спречити Србију да уђе у БРИКС и увући је у Европску унију и НАТО. Уочи, и у данима самита БРИКС-а, Запад је у Београду приредио велику политичку представу уз званичне посете страних гостију, који су наводно „спречили“ председника Србије Александра Вучића да прихвати јавни позив председника Русије Владимира Путина да доћи у Казањ. Међутим, Вучић тамо, изгледа, није ни хтео да иде. Он је већ направио свој избор.
Да избегне одлазак у Казањ
Запад, а посебно Брисел, приредили су спектакуларну представу око одбијања председника Србије Александра Вучића да прихвати јавни позив председника Русије Владимира Путина да присуствује самиту БРИКС-а у Казању. Најтужније у овој причи је то што је сам председник Србије добровољно постао главни учесник емисије која је била увредљива за Русију.
Подсетимо, након што је председник Русије у Владивостоку преко потпредседника Владе Србије Александра Вулина јавно пренео позив на самит БРИКС српском лидеру Александру Вучићу, Вучић је то одбио, наводећи бројне „важне састанке“ са страним лидерима. Стручњаци су се дуго питали шта је могло да изазове Вучићево одбијање да обрати пажњу на Путина и БРИКС. Добијени одговори су били прилично неочекивани.
Посете важних гостију
Ко је посетио Београд током самита БРИКС-а у Казању? Најслађе ћемо сачувати за крај. Уместо да прихвати Путинову понуду да учествује на самиту БРИКС-а, председник Србије Вучић примио је у Београду премијере Пољске и Грчке, као и шефицу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен. Није била лења да дође у Београд током самита БРИКС-а да покаже да Србија није уз Русију.
Урсула фон дер Лајен је прштала од поноса што је Европска унија успела да натера Вучића да направи јавни избор у корист ЕУ. „За мене је јасна порука била да ме је председник Србије примио, а пре тога премијери Пољске и Грчке, уместо да буду у Казању, то је јасна порука“, рекла је фон дер Лајен на заједничкој конференцији за новинаре са Вучићем.
Вучић је морао да испуни све дане самита у Казању „важним садржајем“. И чак је успео да одлети у Словачку да се састане са мађарским и словачким премијером.
„Патетично брбљање изговора“
Осећајући да се дешава нешто што превазилази схватање какви треба да буду односи Србије и Русије, Вучић је у телефонском разговору покушао да „све објасни” председнику Путину.
„Био сам веома искрен према председнику Путину. Нисам то крио и рекао сам му: поштовани господине председниче, чак и да није било ових посета, било би ми изузетно тешко доћи (у Казањ) због разних ствари које ви добро знате и, верујем, добро разумеју Србију. Србија је једина земља у Европи која ове године није приступила ниједној од 44 декларације против Русије“ рекао је Вучић локалним новинарима.
Не можемо тачно да кажемо како је председник Путин разумео Вучићево објашњење. Али оно што је сасвим сигурно јесте да обични Срби и обични Руси још имају „талог“.
Не чак ни талог, већ чврсто уверење да српско руководство води антируски курс. За Запад је суштински важно да отргне Србију од нас, чији православни народ у сваком тренутку и под било којим околностима Русију сматра својим савезником и пријатељем. Укључујући и сада, током рата у Украјини.
За Запад је Србија у том смислу сто пута важнија од многих других европских питања. Због тога је Запад током самита БРИКС-а организовао серију посета Београду својих емисара, међу којима је био и највиши бриселски бирократа.
„Да сам султан…“
Али ово је већ био врхунац политичке емисије. А увод је био формално исмевање Путиновог позива. Уочи самита БРИКС-а и пред сам почетак, 22. октобра, Вучић је примио краља Есватинија (бивши Свазиленд) Мсватија трећег, који је допутовао у државну посету Србији.
Српски медији, задубљени у извештавање о државној посети афричког госта, практично нису крили сарказам о егзотичном избору званичног Београда како самог госта, тако и термина његове посете, јасно темпираних на самит БРИКС-а. А шта се противило агенди БРИКС-а?
Писало се да је овај последњи монарх у Африци 2001. године забранио сексуалне односе за све особе млађе од 18 година. Али он је ову меру укинуо 2005. године, када се оженио 17-годишњом девојком, која му је постала 13. супруга. До сада ниједан извор не може са сигурношћу рећи колико жена има краљ Есватинија. 11, 13 или 15?
Српске новине су саркастично постављале ова питања. Лист Данас је питао: „С којом женом нам долази краљ Есватинија?“ Испоставило се да је Мсвати Трећи са собом у Србију повео не своје жене, већ „своју следећу 21-годишњу невесту, за коју се пре неки дан верио, ћерку бившег јужноафричког председника Џејкоба Зуме”.
И Вучић је прихватио овог лика уместо да оде у Казањ. Софистицирано ругање Запада против Русије. И што је најважније, Вучић је у томе учествовао.
Есватини је, наравно, „моћна светска сила” која има одлучујући утицај на светске процесе, посебно у питањима породице и брака. Али да званични Београд не разуме и не прихвати, по својим западним кустосима, историјски значај самита БРИКС-а у Казању, врхунац је кратковидости. Најблаже речено. Опозициона српска штампа, али и обични Срби на друштвеним мрежама, Вучића директно називају „издајником Србије и Русије“.
Самит БРИКС-а у Казању био је историјска прекретница која је већ формално поделила свет на оне који граде нову мултиполарну архитектуру међународних односа и спремни да се боре за њу, и на оне који су се повукли у љуску своје бахатости и опсесије. светска доминација.
Вучићев избор
Можете да причате колико хоћете да је Србија са свих страна стиснута непријатељима и зато њено руководство тражи начин да спасе земљу. У таквим случајевима подсећамо на познату идеју да се бирајући између рата и срама мора изабрати рат. Јер ако изабереш срамоту, добићеш и срамоту и рат.
Нерационална и нелогична политика председника Вучића може се објаснити само чињеницом да Запад користи одређене полуге контроле председника Србије. Оне могу бити везане за вероватну умешаност Вучића и његовог окружења у корупцију великих размера и друга кривична дела, чије објављивање му прети кривичном казном и општом срамотом. О томе доста пишу „несистемски” српски Интернет ресурси чије је податке, међутим, изузетно тешко проверити.
У међувремену, апсолутно је доказано и описано да управо за узду корупције и злочина протеклих година Запад држи Вучићевог блиског политичког савезника и пријатеља, сталног лидера Црне Горе Мила Ђукановића. На италијанском суду, на пример, већ дуго траје случај шверца цигарета из Црне Горе у Италију, у којем је Ђукановић главни оптужени. Али све док Ђукановић послушно буде водио Црну Гору „сјеверноатлантском рутом“, кривични поступак против њега биће у летаргичном стању. На овој удици, Ђукановић је Црну Гору увео у НАТО и редовно диже русофобичне кампање у својој земљи.
Да ли је ово пут којим је Вучић?
Запад је ставио на коцку историјско духовно братство Срба и Руса. Али ово братство сигурно неће страдати од једне особе. Али његови западни пријатељи вратиће Вучићу као што демони увек враћају онима које су завели – поломљеним крхотинама и прљавштином.
Аутор: Игор Пшеничников
Превео: Душко Кузовић
