For the young and those who don’t know:
On 17.09.1998. one of the most monstrous crimes in the history of modern warfare took place. A crime that defies common sense.
A group of about 30 members of the terrorist group of the so-called “Kosovo Liberation Army”, led by Ramush Haradinaj himself, invaded an undefended Serbian village between Dečan and Đakovica, the village of Rastavica, in the night between September 10 and 11.
The terrorists took two previously captured Serbian policemen with them to watch their crimes.
Around 4 o’clock in the morning, terrorists break into the house of a young married couple, the Vojinović family, who had a two-month-old daughter and a six-year-old son.
It would never have been known what happened that night in the house of the Vojinović family if it had not been for Besnik Hasani, a member of the KLA who participated in the massacre that night.
In 2000, Besnik Hasani was arrested on charges of a series of the most serious crimes, under the threat of 40 years in prison, he decided to become a “repentant witness”, and spoke about all the crimes of the KLA, describing in detail that night in the village of Rastavica:
“After we entered the house of the Vojinović family, Ramuš Haradinaj ordered his wife to prepare breakfast.
The woman got up and was doing something in the kitchen, and Ramush Haradinaj shot her two-month-old baby who was lying in the cradle in the head, then he cut off the baby’s head with a bayonet and threw it in front of the mother and said, “Here, prepare beans and meat.”
He then killed her husband and six-year-old son with a single burst.
In a nervous breakdown, the woman attacked Haradinaj, but he tied her hands with barbed wire, put her in our combat vehicle and later took her to our military base on Mount Yunik.
For the next 3 days, the woman was raped and tortured by all KLA members, and in the end, Haradinaj himself slaughtered her.”
Shooting the body of a two-month-old baby in its cradle and cutting off its head is one of the most monstrous crimes in the history of modern warfare.
After the massacre of the Vojinović family, KLA members continue to go through the village of Rastavica and kill everyone who gets in their way.
In the house of the Bojović family, the only survivor was 55-year-old Stojan, who escaped by jumping out of the window.
Stojan Bojović later describes what happened that night:
“After hearing the commotion and shots in the yard, I jumped out of the window and jumped into the well in front of the house, later it will turn out that it saved my life.
I heard Haradinaj and his soldiers singing in front of my house.
After they left, I came out of the well and in front of the house were the slaughtered corpses of my wife and son, the son still had a knife stuck in his neck.
Those are scenes I will never be able to forget, said Stojan.”
After the “defile” through the village of Rastavica, more than 20 corpses, mostly old men, women and children, remained behind the KLA terrorists.
At the very exit from the village, Ramuš Haradinaj took out of the truck two Serbian policemen who had been captured earlier, who watched the entire massacre.
Haradinaj ties the policemen to a tree, takes a Motorola which he tunes to the frequency of the Serbian Police, takes out a knife and approaches the policemen, cuts off their ears and noses, salt their wounds, then slaughters them.
While the policemen are dying in moans, on the other side, the Serbian army is listening to the whole massacre live.
The next day, at the entrance to the village, the Serbian army found the bodies of two massacred policemen.
When they were about to leave the village, Ramush Haradinaj noticed a woman behind the hay who was hiding from the crazed gang.
It was 45-year-old Mara Jokić.
Haradinaj orders two soldiers to bring her.
Then Haradinaj personally rapes the woman, all the while cutting her back with the same knife he used to slaughter the policemen.
After the rape, he slaughters the woman, and then everyone leaves the village.
У Београду, 30. 10. 2024.
За младе и неупућене:
17.09.1998. године десио се један од најмонструознијих злочина у историји модерног ратовања.Злочин који се граничи са здравим разумом.
Група од око 30-так припадника терористичке групације такозване “Ослободилачке војске Косова”, коју је предводио лично Рамуш Харадинај, упала је у ноћи између 10. и 11. септембра у небрањено Српско село између Дечана и Ђаковице, село Раставица.
Терористи су са собом повели и двојицу раније заробљених Српских полицајаца, да би гледали њихове злочине.
Око 4 сата ујутру терористи упадају у кућу младог брачног пара, породице Војиновић, који су имали двомесечну ћеркицу и шестогодишњег сина.
Никада се не би сазнало шта се дешавало те ноћи у кући породице Војиновић да није било Бесника Хасанија, припадника ОВК-а који је то вече учествовао у масакру.
Бесник Хасани је 2000. године ухапшен под оптужбом за низ најтежих кривичних дела, под претњом затвора од 40 година одлучио је да постане “Сведок покајник”, и проговорио је о свим злочинима ОВК-а, детаљно описујући и ту ноћ у селу Раставица:
“Након што смо ушли у кућу породице Војиновић, Рамуш Харадинај је наредио жени да спрема доручак.
Жена је устала и радила је нешто у кухињи а Рамуш Харадинај је њеној двомесечној беби која је лежала у колевци пуцао у главу, затим је бајонетом одсекао беби главу и бацио пред мајку и рекао “Ево ти па спреми пасуљ са месом.”
Затим је једним рафалом убио њеног мужа и шестогодишњег сина.
Жена је у нервном растројству напала Харадинаја, али он јој је бодљикавом жицом везао руке, убацио ју у наше борбено возило и касније одвео у нашу војну базу на планини Јуник.
Жену су ту следећа 3 дана сви припадници ОВК-а редом силовали и мучили да би је на крају лично Харадинај заклао.”
Пуцање у тело двомесечне бебе у колевци и одсецање њене главе један је од најмонструознијих злочина у историји модерног ратовања.
Након масакра у породици Војиновић припадници ОВК-а настављају да иду кроз село Раставица и да убијају сваког ко би им се нашао на путу.
У кући породице Бојовић, једино је преживео 55-тогодишњи Стојан, који се спасао скоком кроз прозор.
Стојан Бојовић касније описује шта се десило те ноћи:
“Након што сам чуо галаму и пуцње у дворишту искочио сам кроз прозор и ускочио у бунар испред куће, касније ће се испоставити да ми је то спасило живот.
Чуо сам Харадинаја са својим војницима како певају испред моје куће.
Након што су отишли изашао сам из бунара а испред куће су били заклани лешеви моје супруге и сина, сину је у врат још био забијен нож.
То су сцене које никад нећу моћи да заборавим, рекао је Стојан.”
Након “дефилеа” кроз село Раставица иза терориста ОВК-а остало је преко 20 лешева, углавном стараца, жена и деце.
На самом излазу из села, Рамуш Харадинај из камиона изводи двојицу већ раније заробљених Српских полицајаца, који су цели масакр гледали.
Харадинај полицајце везује за дрво, узима моторолу коју подешава на фреквенцију Српске полиције, вади нож и прилази полицајцима те им одсеца уши и нос, соли им ране, затим их коље.
Док полицајци у јауцима умиру, са друге стране Српска војска цели масакр слуша уживо. Сутрадан, по улазу у село Српска војска налази тела двојице измасакрираних полицајаца.
Када су се већ спремали да оду из села Рамуш Харадинај иза сена примећује једну жену која се скривала од помахнитале банде.
Била је то 45-тогодишња Мара Јокић.
Харадинај наређује двојици војника да јe доведу.
Затим Харадинај лично жену силује, цело време секући је по леђима истим оним ножем којим је заклао полицајце.
Након силовања жену коље, и затим сви напуштају село.
У Београду, 30. 10. 2024.
За овај злочин у селу Раставица, као и за већину других злочина над Српским живљем никад нико није одговарао.
Рамуш Харадинај и Хашим Тачи су остали недоступни за Српске органе а сведоци који су били спремни да сведоче против њих су нестајали или су убијани под неразјашњеним околностима.
