Најомиљенија реч србске политике је – Удбаш!
Када хоћете некога да дискредитујете, онда га оптужите да је Удбаш
Па, добро, кад је већ такав политички наратив направљен, хајде да објаснимо шта је УДБА, за млађе наше нараштаје, и ко је УДБАШ.
УДБА је стари, комунистички назив за Државну безбедност
/ ДБ/.
Интерсантно, назив се одржао до данас, упркос пропасти комунизма.
Свака држава мора да има своју ДБ, како би одбранила своје државне и националне интересе.
Јака ДБ је сигурност за државу и народ.
Србија, такође, попут других држава, има своју ДБ.
Али , нажалост, србска ДБ није одбранила државу у распаду Југославије.
Спортски речено, србска ДБ је изгубила све утакмице.
Победили су их Словенци, Хрвати, Бошњаци, Монтенегрини и Шиптари.
Србска ДБ је доказала да је неспособна.
Када нека екипа изгуби све утакмице, не оствари ниједну победу, онда мора да се промени менаџер или читава екипа.
Србска ДБ није ништа променила.
Наставила је да игра на домаћем терену.
И постала је ударна песница тоталитарне власти.
Уместо да штите државу, они штите постојећу власт.
И сада смо дошли до саме суштине проблема постојања ДБ.
Припадници ДБ не разумеју да морају да штите државу, што је њихова Уставна обавеза, уместо што служе узурпаторској и велеиздајничкој власти.
Свака власт, била лева или десна, неолиберална или патриЈотска, злоупотребљава улогу ДБ.
Ставља их под своју контролу у обрачуну са политичким неистомишљеницима.
Када власт изгуби разум, онда ДБ шаљу у сукоб са народом.
Свака власт награђује врхове ДБ за послушност и оданост.
Тако смо добили ДБ тајкуне, који су постали богати.
Нико никада није тражио да се испита њихово богатство.
Наравно, они су привилегована мањина, док остали у Служби преживљавају.
Шкргућу зубима и ћуте, уплашени да не изгубе државни посао.
Ако сам успео да објасним саму суштину деформације ДБ, претварања у политичку песници велеиздајничког режима, онда можемо да пређемо на термин Удбаш.
Ко је – Удбаш?
Удбаш је јавана личност која је пристала да ради за режим.
Дакле, он све ради јавно.
Попут Нушићевог среског шпијуна Алексе Жуњића.
Не крије се и не жели да буде параноични Илија Чворовић.
То је врло битна разлика.
Плаћен је да служи, што је најчешће случај, јер је то режиму најлакше.
Запослење или неколико управних одбора је сасвим довољно да задовољи похлепу Удбаша.
Који су плаћени, апсурд да буде већи, парама пореских обвезника.
И раде на уништавању сопственог народа.
Али, има Удбаша које режим не мора да плаћа.
Довољно је да им обезбеде гостовања на режимским медијима.
У ударним јутарњим, после ручка и вечерњим емисијама.
Егоцентрични манијаци мастурбирају на све задате теме.
Осим на једну, на коју не смеју да зуцну, критика режима.
Има,опет, друге врсте Удбаша који глуме опозицију.
Неки су плаћени, а неки се самозадовољавају наступима.
Њихов ударни задатак је да гостују на свим друштвеним мрежама.
Где нападају режим, износе прљав веш и траже рушење режима.
ДБ им достављају све податке о пљачкама, скандалима и аферама режима.
Све раде из једног разлога, да би сречили појаву озбиљне политичке алтернативе режиму.
Када их позову на режимске медије у директне емисије, ништа не смеју да кажу о режиму.
Специјална раса Удбаша егзибициониста, одабраних од ДБ и пуштених на друштвене мреже, имају задатак да све у јавности обесмисле, испљују и огаде.
Они врше специјални психолошки рат за убијање у појам народа.
Морају да муте воду и да је загаде својом погани.
Интелигентни су, брбљиви, агресивни и покварени.
Нису успели у својим струкама да се докажу, неиспуњени су, разочарани, цинични, безобразни и сујетни.
Опасни су, јер све што раде је из личне пакости.
Можете да их препознате јер све друге оптужују да су Удбаши.
Оне најопасније за режим, проглашавају да раде за стране службе.
Морају да ударају на велико, јер је србски ДБ паланачко оговарање.
Није важно која страна служба је у питању, важно је да буде страна.
У свом шизофреном лудилу често побркају ко за коју страну службу ради.
Брљају у наступима, па истог човека оптужују да ради за различите стране службе.
Али, ДБ им то не замера.
Удбаши егзибиционисти су корисни политички идиоти.
Болесну таштину лече јавним баљезгањем.
Свакодневни наступи су им терапија.
Бекство од лудила.
Удбаши не нуде никаква решења.
Ништа не жртвују.
Они су аналитичари онанисти.
Не траже промену тоталитарног система.
Задовољавају се празним препричавањима.
Аплаузима и тапшањем по рамену.
Конформисти су и паразити.
Не знају да стварају.
Поданички служе.
Када све ово сада знамо, онда се поставља питање – како ће се завршити ова наша политичка маскарада?
Трагедијом.
То је сасвим сигурно.
Нажалост, рачун долази на наплату грађанима.
Неко мора да плати цех велеиздаје и политичког дилетантизма.
Плаћају увек они који су били заведени.
Који су веровали Удбашима.
Београд, 7533.г. гумник
УСТАНИМО!
ПОЗИВ СВИМ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ
