Савест је наш покушај да останемо на Божијем путу доброте.
Кажем покушај, зато што су велики изазови увек пред нама.
Који могу да нас скрену са тог Божијег пута доброте.
Ако им то дозволимо. Ако се предамо омами изазова.
Ми, наравно, одлучујемо. И бирамо. Којим путем ћемо да кренемо.
Када се животно опредељујемо за Божији пут добра, онда је то позив.
Кога осећамо у себи. Позив коме се предајемо и кога следимо.
Посвећени смо добру, јер нас добро испуњава.
Ми нисмо добри зато што се плашимо Божије казне и хоћемо да је избегнемо.
Нисмо, дакле, добри из нужде. Зато што морамо то да будемо или зато што је то популарно.
Ми смо добри зато што је Добро у нама.
Ми не чинимо добро из неког нашег интереса, него из саме суштине добра.
Не чинимо добро да би нам се добро вратило или да би се некоме показали.
Добро не познаје калкулацију, рачуницу и пропаганду.
Добро је наша свест о Богу и Заједници.
И нашем чињењу да то одбранимо.
Мера одбране општег добра у нама је савест.
Све што радимо меримо путем савести.
Меримо на основу успостављеног општег добра у нама.
Савест нам не дозвољава да повредимо опште добро.
Ако се то, ипак, догоди, онда имамо нечисту савест.
Која нас прогања и мучи све док не исправимо нашу грешку.
Ако не желимо да исправимо нашу грешку, онда убијамо савест.
Напуштамо пут Добра и постајемо Зло.
Живот човека се одвија у борби Добра и Зла.
Савест нам помаже да останемо верни Богу и Добру.
И да сачувамо мир у Души.
Савест је глас Душе. Немојте да идете против себе.
Слушајте свој унутрашњи глас и сачувајте Душу.
Београд, 7532.г. жетвар