Обраћам се свима вама, који ми пишете.
Молим вас, пријатељски и братски, немојте да ми пишете са негативном енергијом.
Типа : ништа не може, узалудно је, пропали смо, џабе смо кречили, готови смо, то је утопија, нема нам спаса и сличне катастрофичне формулација.
Ако је такво стање, зашто ми онда пишете?
Који је смисао вашег писања?
Трошите ми драгоцено време.
Нећете ме обесхрабрити и разочарати.
Узалудно пишете.
Мој животни принцип, ако то нисте схватили, велича борбу, отпор и побуну.
Борбу за Слободу, Правду и Заједницу!
Такав сам читав живот и верујем у узвишени смисао борбе.
Нема предаје!
Ратник сам на изабраном моралном задатку спаса државе и нације.
Спартански речено – вратићу се из борбе или на штиту или са штитом.
То је мој избор.
Поштујем свачији избор, који не омета мој избор.
Налазим се у јеку те националне борбе за опстанак.
На првој линији фронта.
Где нема места дефетизму, кукавичлуку, конформизму, очајавању, празној причи и запомагању.
Немам времена да упијам туђе негативне енергије.
Ометају ме у борби за спас Србије.
И зато их као бескорисне одмах одбацујем.
Ако сте негативни и немате никаква решења, немојте да ми пишете.
Ако не смете да сиђете на прву линију фронта, седите у позадини.
Навијајте бар и бодрите нас, биће нам лакше.
Само немојте да мрачите.
Стрпите се и чекајте нашу победу.
Све док живота има у нама, постоји нада.
То нас наша древна историја учи.
И зато борба има смисла, јер је са животом скопчана.
Немојте само да ми кукате да је нама данас теже, него нашем народу кроз векове.
Размаженост, конформизам и себичност Запада су нас умртвили..
Узели смо са Запада њихове најгоре особине, због којих данас пропадају.
И треба да пропадну, јер се рађа НОВА ЦИВИЛИЗАЦИЈА.
Зар то није величанствено?
Савременици смо НОВОГ ДОБА.
Обнове ВИНЧАНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ.
О којој су сањали и гинули наши преци.
Знамо шта морамо да радимо и имамо визију опстанка државе и народа.
Не ширите панику!
То је део специјалног рата Узурпатора.
Који хоће да нас држи поробљене.
Немојте да се плашите.
Већу светињу ми бранимо.
Пустите нас, који хоћемо да се боримо, да урадимо оно што је наша историјска обавеза према нашем поколењу.
Када то урадимо, испунили смо србски Завет.
И ништа заузврат не тражимо.
Ништа нам не треба.
Нема ништа узвишеније од учествовања у праведној борби за спас Србије.
Немојте да се љутите.
Отворен сам и искрен.
Слободу нам нико неће поклонити.
Слобода се осваја.
МОЖЕМО!
Београд, 7533.г. жетвар
