О променама у политици пишем из бизнис приче.
На овај начин хоћу да покажем сву бесмисленост представничке демократије.
И овакве накарадне политике.
Коју веома успешно спроводи Узурпатор и Велеиздајник.
У планираном уништавању и крађи државе.
Погледајмо како изгледа када се бизнис умеша у политику.
Односно, када се направи бизнис план за преузимање власти.
Поштујући успостављање принципе власти да се поткупљују бирачи.
И да се тако побеђује и влада већ дванаест година.
Шта нам показује истраживање политичког тржишта?
Према мојим сазнањима, режим један глас плаћа, скочила је цена због пада рејтинга Узурпатора, између 50 и 200 евра.
Цена варира од тога од кога се купује глас.
Води се рачуна да се не бацају украдене паре узалудно.
Замислимо богатог Инвеститора који хоће добро да заради.
Брзо и сигурно. Без ризика.
Политика га уопште не занима.
Нити Србија, ни Срби, нити грађани.
Само га интересује остварени профит.
Ако се гласови у Србији купују, како би се владало, онда Инвеститор хоће да учествује у куповини гласова.
Хоће да купи више гласова од режима.
И да влада.
Као на сваком тржишту, понуђена висина цене одлучује.
Бирачи ће продати свој глас ономе ко понуди више.
Инвеститор жели убедљиву победу.
Не трпи никакву конкуренцију.
Хоће сам да влада.
Одлучује да понуди бирачима 500 евра за глас.
Кеш. На руке. Исто као што ради режим.
Инвеститор процењује да му је довољно 2,5 милиона купљених гласова за апсолутну победу.
Спреман је да откупи гласове од грађана за 1,25 милијарди евра.
Али, одлучује да потроши и за поткупљивање опозиције, жели да изађе што више бесмислених листа, те за медијску кампању троши још 250 милиона евра.
Укупна инвестиција за преузимање власти у Србији износи – 1,5 милијарди евра.
Када формира своју владу у року од 24 часа, не жели да одугувлачи и непотребно губи време, јер он је, ипак, бизнисмен, није политичар, може да почне да спроводи већ усвојени Закон о буџету за 2024.годину.
Писао сам и говорио да се у члану 2.Б. Закона одређује да се Србија задужи у 2024.г. у износу од -33,13 милијарди евра.
Наведено је тачно од кога ће се све Србија да задужи.
Инвеститор хоће да испоштује усвојени Закон.
Инвеститор је спреман да одмах повуче читав одобрени износ задуживања од – 33,13 милијарди евра.
Спреман је да одговорне стране политичаре и менаџере повериоца одобровољи са 5% провизије за брзу реализацију финансијске трансакције или са – 1,6565 милијарди евра.
Спреман је да потроши на поткупљивање домаћих политичара 2% и на поткупљивања медија 3%, што је нових -1,6565 милијарди евра.
Тако га сви трошкови ове инвестиције коштају – 3,313 милијарде евра.
Ако инвеститор није имао свој новац, него је позајмио од својих банкара, понудивши им каматну стопу 10% годишње, јер је хтео да намири похлепу банкара, онда је он утрошио нових -3,313 милијарди евра.
Губитак новца на трансферима нека буде 1% или – 331 милион евра.
Трошкови приватних авиона, луксузних аутомобила, хотела, пријема, балова, старлета, провода, излета и поклона – 43 милиона евра.
Сви, дакле, трошкови Инвеститора, који није играо својим новцем, јер велики инвеститори никада не играју својим капиталом, износе – 7,0 милијарди евра.
Инвеститор је на овом послу зарадио – 26,13 милијарди евра.
За мање од годину дана.
Ушао и изашао.
Власт га не занима.
Испоштовао је све актере.
Спровео закон.
И изборна правила.
У тоталитарном режиму култа личности.
Београд, 7533.г. трешњар
