Умивени, али и даље крмељиви радикал, примио је урамљен дрес са бројем 10. Пре тога, „урамио“ га је Марко Ђурић са резултатом 5:0. У међувремену, „добитничком“ тиму придружио се Милан Радоичић, са историјским „вратио сам се“. Тако је Србија добила утакмицу која се зове – „не дам Газиводе… нису нам дали шансу… сатерани смо у ћошак… нико нам ништа не нуди… договор је да не објавимо… једна земља треба увек да буде жртва… не можемо ствари да променимо, јер то нити смо могли нити ћемо моћи…“.
Квинта је парапредседнику донела убуђалог Ахтисарија, а он искористио да од тога направи још један фијаско спектакл, чији последњи чин је лажа – дајем оставку да купим време. Тиме је замазано основно – АВ је дебело заглибио у самовлашће и трговину утицајем, јер (пара)председник нема никаква Уставна ни законска овлашћења да води унутрашњу политику, а АП КиМ је унутрашње питање Србије. Ако то ради као председник странке, онда је такође прекршио Устав и Закон о председнику, заправо то ради непрекидно.
Десет година црвено-црно-јуловског рушења српства и Србије долази до дна. Где су они прошли ту Срба и
Србије више нема. А нема ни привреде, ни економије, ни школства, ни здравства, ни владавине права, ни војске, ни полиције, ни идентитета, ни личних докумената. Нема ни територије, таблица ни државних обележја. Само свеприсутни криминал и дебели рачуни на егзотичним дестинацијама, уз тоне белог праха и конопље. Управљање државом и државна управа, по вертикали и капиларној хоризонтали, пала је у руке најгорем шљаму и олошу који су ова држава и њихове странке могле да изнедре.
Умало да заборавим – нема ни цркве.
То није случајно и нема никакве везе са народном вољом. Гаулајтери су успели да нам наметну своје извођаче радова. Уједињени у скупштинском ресторану симулирају демократију, опозицију и вишестраначје, које је АВ поклопио у свом животу једином изреченом истином – „сви су они моји“. Састав
Владе био је и биће потпуно неважан, јер зна се ко једини влада и одакле креће дириговање.
Од „независне Србије“ и „економског тигра“ остало је „не могу да говорим о детаљима предлога док не добијем потврду да то може да се објави“, док је спољни и унутрашњи дуг надмашио све луде цифре.
Чланство у ЕУ је немогуће, а од њихових инвестиција народ нема никакву корист. Плашење „балканским буретом барута“ димна је завеса за стварање „Мале Србије и Велике Албаније“, те уништење српског етноса. Балканске вође међусобно неће ратовати, без обзира на спорадичне чарке, јер су криминално увезани. Крајљи циљ је да Србија постане северна покрајина Велике Албаније и чланица НАТО пакта, а сви ми потрошна роба и топовска храна. Србију би да претворе у руднике Мордора.
Време је за велики ресет Србије на народна подешавања.