Више од деценије, АВ системски и систематски, уз безрезервну подршку Владе, Уставног суда и Републичког јавног тужиоца, руши правни поредак и територијалну целовитост Србије и уништава њен међународни углед и положај. Количина најтежих кривичних дела која су ове три институције починиле у тројном криминалном садејству, незапамћене су у историји Србије. Осим тога, иако су црква и држава одвојене, употребом државног апарата, АВ је успео да девастира и СПЦ, како на земљи, тако и на небу.
У складу са Уставом и Законом о председнику Републике Србије, председник има осам овлашћења, која би се колоквијално могла свести на протоколарна. Од тих овлашћења, на углед државе директно утичу она дипломатска – постављења и опозиви наших амбасадора, односно акредитиви и опозиви страних амбасадора.
Рећи ћу само – Хил, све остало остављам Вама на допуну.
Треба истаћи да се АВ лажно представља као „председник“ Србије, а у томе му здушно помажу Влада и скупштина и сви они који га ословљавају са „председник Србије“.
Наиме, избори за народне посланике и избор за председника Републике нису одржани како то налажу закони и Устав – на целој државној територији. Нису постојала бирачка места, бирачки одбори и ажурирани бирачки спискови за АП КиМ, на чијој територији избори нису били одржани. Управо та чињеница, да избори за председника Републике и народне посланике нису одржани на делу територије Републике Србије, а могли су и морали бити одржани, доводи до чињенице да су избори били нелегални и нелегитимни, па самим тим нису могли произвести правну последицу давања мандата народним посланицима, који опет нису могли да „овере“ полагање заклетве „председника“ Републике.
Од тренутка када је Република Србија одустала да спроводи све нивое избора на АП КиМ, ниједна одлука Владе, скупштине, председника Републике и других органа, законски и подзаконски акти, уредбе, уговори, итд. на домаћој и међународној сцени, правно су ништавни! Ушли смо у еру самовлашћа и безакоња. И то видимо свуда и на сваком кораку.
Радећи ово што раде, „тројка“ чини велики број кривичних дела која би се могла, упрошћеног разумевања ради, сублимирати у удружени злочиначки подухват са циљем да се сруши Уставни поредак, стекне велика лична материјална корист и расточи територијална целовитост, уз увођење државе у стање дужничког ропства и признавање терористичких формација и њихових деривата као легитимне власти на окупираном делу територије.
Количина међународних понижења којима је АВ изложио Србију је фрапантна. Вашингтонска хоклица удружена са гурањем АВ-а у магареће клупе последњих редова групних слика ескалирала је Куртијевим стампедом по северу АП КиМ. Бањска је крваве руке замочила до лаката, а Србију гурнула у буре пуно гована.
Тако нас и третирају у свету. А представљају нас Дачић, Ђурић, Милић, Шаулић и остали.
Одавно су прешли тачку после које нема повратка, па гоњени похлепом, притиснути гаулајтерима, застрашени доказима и уцењени криминалом, тројка и бројни коалициони партнери немају другог избора до да наставе. Свесни су да им је први дан без власти – прва ноћ у затвору, ако суд народа не одлучи другачије. И газде су им свесне, па већ увелико попуњавају клупу са резервним играчима – да се Срби не досете …
Нелегални и нелегитмни, намештени и покрадени, избори на којима се већ одавно све зна, само су средство опстанка на власти.
Опљачканим грађанима остао је још само Уставни суверенитет, који путем избора делегирају на „своје представнике“. Нажалост, тренутно је ситуација таква да су сви „представници“ народа заправо пипци тројне криминалне хоботнице.
Једини им је циљ да исисају грађански суверенитет и прераде га у „легалитет“ и „легитимитет“, па наставе пљачку и деградацију још жешћим темпом.
Црвено-црна-јуловска коалиција, Жути Кмери и њихови деривати, еколози, ћутолози и остали новоникли француски, енглески и амерички гадови.
Решење лежи у бојкоту. Ако већина грађана Србије не изађе на изборе, без обзира који били, нема делегирања суверенитета, па власт остаје гола. Тројном канцеру и метастазама не треба дати сокове живота, већ уместо на биралишта изаћи напоље. И до сада је већина остајала код куће, а то је та судбоносна грешка – седиш и чекаш да те покраду. Не, овога пута гласајте напољу!