Дисклејмер*
Овај текст није покривалица режиму за издају и продају АП КиМ, за коју ће морати да положе рачун народу. Издаја и издајници АП КиМ и даље су национални проблем број 1. Издајници АП КиМ и Републике Србије биће процесуирани у складу са Уставом и законима на снази.
„Отрицајутсја – отрекоксја, е па нека је са срећом браћо! Ко је дошао дошао, ко није дошао није наш!“.
Отприлике тако су се мало екстремни чувари ватре, у малој цркви, њих 1019, на оснивачкој конференцији „Лојалиста“, пред арамбашом Брбом и дететом Тртом, још пре неколико година на крв заклели – „никада са жутим олошем“. Часни неки људи, који никада нису тражили ништа, чак ни министарска места, у међувремену су порасли на могућих 17.000. За разлику од њих сиротих и оданих, оно друго крило тражи и добија министарска места, јер баш тај „никада жути олош“ засео је у највише министарских и осталих лоповских фотеља.
Да не беше жутог олоша, не би било ни Оскаровог олоша, па је упитно да ли су „Лојалисти“ мало погубљени, јер „никада са“ претворило се у коалиционо за нашу децу.
Да није овог удруженог црно-жутог олоша, преливеног црвеним, Србија би данас била богатија за најмање сто милијарди еура кеша и око хиљаду милијарди долара косовске имовине.
Толико су покрали и поклонили.
И ко зна колико хиљада живота! И ко зна колико деце!
Тако се државно јединство Републике Србије (Устав, члан 111) симпатично и романтично свело на секташко јединство у нејединству мало екстремних чувара ватре са жутим олошем, преливено црвеним.
А кад их сретнете на улици лако ћете их препознати – нису ни црни ни жути, већ имају крваве руке у крвавим џеповима.
Нормално, кад су се на крв заклели.
СПЦ ни да бекне, а и кад би?
Обзиром на заузетост Синода заседањем на Ријеци, реновирања гараже на Дедињу, припреме унијаћења и рађање Косовске православне цркве – не треба обраћати пажњу на неку малу цркву, безначајну.
Уосталом, кад су Бата и диплома на фрескама осванули као свеци-ктитори, може ваљда и нека секта ту да пролије коју кап крви и положи заклетву, јер Бог је велики, опростиће, а врховни поп помиловаће.
Ни тужилаштво нема разлога за узбуђење. Која кап крви, лагана заклетва, жути олош – ма хајде, није то да кажеш надстрешница, или „Соко“, Рибникар, Дубона, Дољевац, Владимир, Оливер …
Ово су наше патриЈоте, арамбаша Брба и дете Трта. Што рече Курта – комшо, то маљи деца играо.
Јавно промовисање опаке секте прошло је питко, без неког претераног узбуђења јавности.
Више као шала и још једно у низу лупетања парапредседника.
Све и да је тако, није нормално.
Није нормално да СПЦ ћути, није нормално да правосуђе ћути, није нормално да полиција и тајне службе ћуте и није нормално да ненормалан лик кроји границе државе и народа.
Грађани Србије, ненормалност није замена за нормалност.
Глупост није замена за памет.
Сиромаштво није замена за богатство.
Недајмо издајницима и мафији да нам прже мозак.
Мафију на робију, лудаке у Падињаке!
Сви у Мобу за спас Србије!
Да би кренула, Србија мора да стане!
Покрет Моба за спас Србије
Моба нуди решење.
Придружите нам се, са метлом у рукама!
