По ко зна који пут, Александар Вучић обрео се у Тирани. 28. фебруара 2024. уместо да на чистац истера улогу Албаније у черечењу косовских Срба, те да инсистира на откривању локација масовних гробница и повратка посмртних остатака породицама отетих Срба и проналажењу касапа, благоизволео је да стави свој потпис на тзв. „Декларацију држава југоисточне Европе о Украјини“, односно да учествује у имплементацији „Украјинске мировне формуле“. Његов потпис стоји раме уз раме са потписом „председнице Вјосе Османи“.
Ову чињеницу октроисани медији у Србији покушали су да сакрију добро познатим Вучићевим пренемагањем и лажима. Ето, захваљујући његовој иницијативи, из декларације је избачен део који се тиче санкција Русији и део о наводном руском малигном утицају. Такође, Вучић је наводно тражио да се из саопштења избаци конструкција „наше државе“ и „наше земље“, будући да део држава потписница не признаје тзв. Косово. O свему наведеном нема никаквих трагова ни у међународној штампи, ни на сајту председника Украјине.
Aли зато има нечег много горег.
Tачка 8. Декларације гласи: „У потпуности подржавамо право Украјине да изабере сопствене безбедносне аранжмане. Савезници у НАТО-у и земље кандидати похваљују кораке предузете ка њеном будућем чланству у НАТО-у и подржавају Украјину да постане чланица Алијансе чим то безбедносни услови дозволе“.
Осим што је горе наведено директан изазов Русији, која је ултимативно против уласка Украјине у НАТО по било којој основи, својим потписом Вучић је прешалтовао Србију у НАТО савезника и земљу кандидата!
Тачка 9. Декларације гласи: „Истакли смо нашу чврсту посвећеност да приведемо правди оне појединце одговорне за злочине агресије, злочине против човечности и друге злочине по међународном праву почињене у вези са агресорским ратом Русије против Украјине, кроз одговарајуће, поштене и независне истраге и кривично гоњење у националном или међународном нивоу, укључујући рад Канцеларије главног тужиоца Украјине и Међународног кривичног суда, како би се осигурало да се оптужбе за ратне злочине и друге међународне злочине у потпуности и поштено истраже независним, ефикасним и чврстим правним механизмима“.
Познато је да је Међународни кривични суд марта 2023. издао налог за хапшење Владимира Путина, тако да се горња тачка односи директно на то – Путиново хапшење. Ко зна, можда баш Вучић ухапси Путина!
Најзанимљивија је тачка 12. Декларације, која између осталог, наводи и то да ће потписници Декларације обезбедити послератну финансијску помоћ и инвестиције у обнови Украјине. С тим у вези, домаћа јавност остала је ускраћена за податак да је осим Вучића у Тирану путовао и Синиша Мали и да су имали одговарајући састанак са Зеленским. Није познато ко их је овластио да нашим новцем помажу неонацистички украјински режим, али јесте познато да им се Зеленски захвалио на „хуманитарној и финансијској помоћи и пружању уточишта украјинским држављанима који су услед руске агресије пребегли у Србију“.
Док је потписивао све наводе Декларације, нарочито оне о поштовању Повеље УН, неповредивости граница, међународном праву, осуди и забрани агресије, Вучић се ниједном није сетио да приупита зашто ти принципи важе за Украјину, а не важе за Косово и Метохију? Није се сетио ни да је Србија војно неутрална држава, па је потписивањем Декларације која осуђује “ничим изазвану агресију Русије на Украјину”, на мала врта убацио Србију у савезништво са другим земљама, укључујући и Косово*, које се декларишу на страни НАТО пакта у борби против Русије.
По ко зна који пут Вучић је злоупотребио овлашћења и наставио да руши Устав и законе Србије. Републичко јавно тужилаштво и Уставни суд поново гласно ћуте. Можда су презаузети спремањем будуће одбране када буду позвани на одговорност?
