„Цинично је да и данас Србија у Савету безбедности УН није могла ни да говори о томе“. Тако је потпредседник Владе Србије и министар спољних послова у техничком мандату, Ивица Дачић, окарактерисао најновији фијаско српске дипломатије при СБ УН, а односи се на најављивану, па потом неодржану расправу поводом 25 година од НАТО агресије на СРЈ и Србију.
Ајд’ на страну што Србија стварно није могла да говори, јер ино-министар не зна да на енглеском бекне ништа даље од „ок“, него чак није ни тражила да „говори о томе“. Наиме, у расправи која је претходила питању да ли да се НАТО агресија уврсти у тачку дневног реда заседања СБ УН, руски и француски представник, ушли су у оштру полемику, коју је Француз окончао питањем – шта ви тражите, кад Србија није тражила? Да, изгледа да Србија није тражила расправу!
На тај начин, расправа на СБ УН поводом 25 година од НАТО агресије на СРЈ и Србију, упркос напорима Русије, Кине и Алжира, услед нашег пропуста, одбијена је већином гласова присутних.
На дан 26.03.2024. на званичном сајту Министарства спољних послова Републике Србије још увек стоји најава: „Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић боравиће у Москви 21. марта 2024. године, на позив министра спољних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова, ради присуства пријатељској утакмици фудбалске репрезентације Републике Србије са Руском Федерацијом“.
Генијално, зар не?!
Па када га већ тако љубазно позива, основни ред би био да му плати путне трошкове. Да ли је могуће да је Дачић са екипом користио државни авион и дневнице и направио огромне трошкове свим грађанима Србије, а да се није сетио да са Лавровим утаначи добитну стратегију приступа обележавању четврт века од НАТО агресије? Да ли је можда водио са собом и неког члана фамилије, да се провесели на пријатељској утакмици?
Као што видимо, све је могуће, али је неверовато да искусни Лавров није преузео иницијативу и ускладио заједнички руско-српски наступ пред СБ УН. Да ли се и њему смучило да се бакће са пацерима који само знају да кажу „ок“?
У јеку тражења решења за одабир најгорих међу лошима, прецизније „кандидата за нову Владу“, владајућа коалиција заиста има пуне руке посла. Иако је најгори међу лошима удомљен, кошмар се наставља. Оскаровци као бесни керови уједају једни друге. Прљавштина пљушти по медијима. На видело излазе и до сада скриване афере. Чак личи да ће „Инцитатус“ постати премијер.
А наш коферчић? Пошто је пар пута пук’о за премијера, још се нада коскици. Заборавио је да је 2011. понудио оставку, а децембра 2023. поново помињао оставку због фијаска који је СПС претрпео на изборима.
Уместо да нестане са политичке сцене, па да видимо шта се то дешавало у Либији, наставља да и у техничком мандату наноси штету држави и министарству. Не треба заборавити да су он и Одаловић, министарство затрпали кадром који је српску дипломатију промовисао селфи старлетицама. А шта ћемо са „Теслином годином – Теслиног народа“?
Од селфија до фијаска пут је кратак. Зове се Дачић.
