Пандорина кутија је отворена. Трговина децом у Србији узела је маха. Оно што је у СФРЈ кренуло као „нестале бебе“, еволуирало је у отворену продају деце рођене у Србији. Главни протагонисти сатанске работе постали су поједини центри за социјални рад, Министарство за бригу о породици и демографију, полиција, судови и неке невладине организације. Уланчани у криминалу, неморалу, сатанизму и безакоњу, дохватили су се најпрљавијег од свих прљавих послова – трговину децом.
Устав Републике Србије, члан 26, став 2 – „Сваки облик трговине људима је забрањен“!!
И поред ове јасне и недвомислене уставне одредбе, ондашњи председник Србије, Томислав Николић, позивајући се на своје уставно право из члана 112, став 2, дана 31. октобра 2013. потписао је „Указ о проглашењу Закона о потврђивању Конвенције о заштити деце и сарадњи у области међународног усвојења“, којим је широм отворио врата за противуставни и противзаконити извоз српске деце.
Ослобођена и лустрирана Србија имаће озбиљан посао да процесуира све одговорне. Центри за социјални рад постали су сатанистичке испоставе. Погледајте само колико је сиротиње по улицама и контејнерима, колико старих леже напуштени и запуштени, каква је здравствено-психолошка заштита омладине од штетних утицаја колективног запада и домаће мафије, колико породица је девастирано и колико деце је завршило на опијатима, проституцији и васколиком злу улице.
Породица је уништена, а држава није показала ни бригу ни способност да преузме одговорност и неопходну помоћ, односно одбрамбено-корективне механизме. Случај „Михаљица“ капиталан је пример свеопштег системског колапса и корупције.
На испиту је пала просвета, здравство, министарства, правосуђе, полиција, а сумануто преписивање европских „вредности“ зарад тобожњег ЕУ пута, довело је до владавине невладиних организација, гаулајтера и мафије над државом.
Држава која тргује децом дотакла је дно. То је било јасно још у мају месецу, после таласа невиђених злочина који су потресли земљу. Ту више нема простора за било какве преговоре и договоре. На мафију се мора ударити свим расположивим средствима.
Посебну одговорност сноси Уставни суд Србије. Потпуно је јасно да се латио ћорава посла да остане слеп, нем и глув на катастрофална кршења Устава, чиме се ставио у службу мафије.
Шта нам ваља чинити?
Обзиром да нам оскаровци отимају све, укључујући и децу, морамо прећи у режим нужне одбране и крајње нужде. Имајте у виду и институт грађанског хапшења. Наоружајте се свим дозвољеним средствима, од чекића и шрафцигера, до електрошокера и спрејева. Будите спремни увек и у сваком тренутку да одлучно браните Устав и владавину права, државни суверенитет и територијалну целовитост Србије, као и лични интегритет и интегритет своје породице и деце.
Око за око, зуб за зуб, тако каже Библија.
