У Куртиним затворима тренутно се налази више од стотину Срба. Практично сви су оптужени за наводне ратне злочине и „рушење Уставног поретка Републике Косово“. Шта је Мурта предузео по том питању? Па, копирао је Курту – заточио све Србе који су се усудили да му у лице кажу да је продао АП КиМ и покрао и продао Србију. Са све Куртом у талу.
После Дејана Петра Златановића и други новинар допао је Муртине политичке робије. Милован Бркић би боље прошао да је о Курти писао у Куртиној „Косови“, али није – писао је прецизно и аргументовано, о Мурти у Муртиној Србији.
Истина мора на робију. Сећамо се, не тако давно, кад се Мурта спремао да постане газда, „Таблоид“ му је био омиљено штиво, делио га је пролазницима по војвођанским улицама. Али онда је уследила трансформација, па је „Таблоид“ постао „оружје“ у рукама оних што истином „насилно руше“ Уставни поредак и „легалну“ Владу.
И ето ти Бркића на робији. Зашто? Па зато што Мурта преписује Куртине обрасце обрачуна са „непослушним“ Србима. У освети слободној мисли Србије, Курти и Мурти здушно помаже окупатор, без чије подршке нит’ би било Курте, нит’ би било Мурте. Тријумвират смрти удруженим снагама обрушио се на истину, Уставни поредак и територијалну целовитост Србије.
Оливер, Владимир … како то звучи познато … Милован???
Бркић неће да се тали, за истину и правду спреман је да умре. Не једе и не пије. Тако му и треба кад није имао прислушни центар, па зато мора да остане у ћелији, 14 месеци. Ко му је крив кад није гурнуо љубавницу кроз прозор, није убио дете на пешачком, није маркирао Оливера, није садио траву, није склањао доказе са шина, није моловао лутрију, није палио бакље по крововима, није пуштао музику Ђиласу под пенџере, није на америчкој црној листи, није, није није …
Писао је попу поп, а бобу боб!
У вестима УНС-а од 08.04.2021. „пет дневних листова – Курир, Ало, Информер, Српски телеграф и Вечерње новости су прошле године (назнака аутора – 2020.) само на насловним страницама објавили укупно 1.172 лажне, неутемељене и манипулативне вести“. Према анализи Раскрикавања, „најдоминантнији у производњи лажи је Српски телеграф, са чак 403 вести на насловницама које су биле или скроз измишљене или нису имале никакве доказе за тврдње у њима. Таблоид Ало је имао 225 таквих вести на насловницима, а Информер нешто мање – 212. На насловницама Вечерњих новости Раскрикавање је пронашло 169 лажних, неутемељених и манипулативаних вести, а у Куриру свега шест мање (163)“.
Интересантно, међу „лажним, неутемељеним и манипулативним“ вестима нигде се не помиње Бркићев Таблоид. Кривични законик Републике Србије има поглавље које се зове „посебне одредбе о кривичним делима учињеним путем штампе или других средстава јавног информисања“, па онда следе кривична дела одговорност уредника/38, одговорност издавача, штампара и произвођача/39, изазивање панике и нереда проношењем лажних вести и тврђења/343 и гле чуда – нико од уредника, издавача, штампара и произвођача горе поменутих пет дневних листова, није допао робије услед објављивања 1.172 лажне, неутемељене и манипулативне вести!
Али Бркић јесте!
Јер за разлику од горе поменутих, није глорификовао Мурту који је те 2020. „на насловницама Курира освануо најмање 143 пута, Вечерњих новости 111 пута, Ало-а 101, Српског телеграфа 92, а Информера 86 пута“. А тек шта би од 2020. до 2023.?
Маја 2023. широм Србије МУП је извео серије хапшења услед наводног „угрожавања сигурности, ширења панике и лажних вести у вези са масовним убиствима у ОШ Владислав Рибникар и околини Младеновца и Смедерева“. „Лажне вести“ су као заједнички именитељ имале набрајање и околности убистава, јер нико није био крив, јер је све предузето …
Правда је селективна и политички инструисана, а то значи да правде нема и да систем преузима облик диктатуре и централизованог самовлашћа.
Посебан случај који је за сада остао недовршен, односи се на маркирање Оливера Ивановића путем ружичасте националне фреквенције. Још драстичније је то што је Александар Вучић 25.08.2015. преко ТВ РТС изјавио: „Честитам формирање Заједнице српских општина нашем народу на Косову и Метохији“, што је било и још увек јесте класично кривично дело ширења лажних вести и обмане, али, нажалост, још за то није одговарао.
Зато Милован Бркић одговара, јер је између многих Муртиних изречених лажи, указивао и на oну, посебно опаку и деструктивну, која ових дана за директну последицу има окупацију севера АП КиМ и интензивно двомесечно исељавање процењених више стотина српских породица и исписивање деце из школа! Све је то праћено потказивањем родољуба и последичним хапшењем Срба који су устали против издајничке спрдске љисте, Курте и Мурте – у пакету.
Тако су се Курта и Мурта нашли на истом задатку – похапсити, испребијати, изгладнети и елиминисати политичке противнике из редова српске заједнице!
Као шлаг на торти диктатуре и убијања слободне речи, истине и владавине права, појављује се „Скупштинска комисија за праћење стања у затворима и надзора над спровођењем кривичних санкција“, која не постоји и једина је Комисија коју Скупштина одбија да формира.
И на крају да дам издвојено мишљење. Тражити да се Милован Бркић пусти да се брани са слободе је признавање (наводне) кривице која му се ставља на терет, те отварање простора за борбу за блажу казну – дакле ипак казну. Бркић је невин човек, исто онолико колико су невини и сви они Срби које је на АП КиМ договорно похапсио тријумвират смрти, издаје и окупације.