Црна рупа Београда, железничка станица без логике и плана, најзад је осветлала образ својих твораца. Удавила је отпор.
САЈ и жандари на Метохији са Косовом? Чувају територијалну целовитост и српски народ? Не! Оклопљени баштиници лика и дела Гестапоа и Драгог Јовановића, у служби окупатора, мафије и братије, разјурили су поспане ентузијасте.
Дан раније пао је договор. Двојица организатора су отишли на кафу код Удбе и тамо продали протест.
Шетњом, као и увек.
На страну што је протест заказан у време и на месту које нема везе с мозгом. То није било довољно, већ је требало Воз без возног реда отправити на слепи колосек.
Да све убрзано иде у том правцу чуло се већ на Теразијама. Говорници ударили у Рио Тинто таламбасе, као да је Метохија са Косовом ослобођена, Курти у апсани, Данка Илић се вратила у Србију, тужилаштво одгледало ужасних два минута, а прогледале камере Оливеровог убиства.
Сто хиљада окупљених није ни осетило кад је одврнут сигурносни вентил. Иста прича сваки пут. Београд, главни град распаднуте државе моћне мафије и слабог народа.
Међутим, унутрашњост Србије није подбацила. Тамо живе неки прави Срби.
Показали су да им је пун свега. Нису издувани, напротив, још ће расти. Неће их угасити.
У више наврата сам усмено и писано наглашавао суштину пружања отпора кроз тачкасти принцип леопардове коже. Одавно позната и делотворна тактика дејствовања против непријатеља. Удруживање у мање групе на локалном нивоу, стварање ћелија истомишљеника, ширење заједничког расположења и идеја, морално јединство.
Моба је све време радила на томе и успела да уз велико пожртвовање Душка Кузовића и Бранка Драгаша, народом пронесе веру у ову тактику за постизање неопходног јединства и масовности. Градови и варошице у Србији су прокључале као никада до сада. И наставиће да кључају.
Покрет Моба посебно позива косовске Србе да дигну свој глас против издаје и мафије.
Охрабрујемо „Отаџбину“ и нови СНВ, да збију редове прогнаних, расељених и претеклих косовских Срба и да употребе своје законско право да поступају по Закону о Војсци Србије, члан 2, став 2, који прецизира да су председник Републике, или министар Одбране, у обавези да наложе Војсци Србије да „органу аутономних покрајина и органу јединица локалне самоуправе, на њихов захтев, пружи помоћ ради заштите живота и безбедности људи и имовине“.
Браћо косовски Срби, организујте се и масовно дођите на врата Андрићевог Венца да предате свој захтев за помоћ, па да видимо ко сме о то да се оглуши! Или то урадите, или нестаните.
Оскар је у сарадњи са Куртом тренутно успео да Рио Тинтом покрије косовску издају, али још нису побили све косовске Србе. Ваљда?
Можда Србији тако не изгледа, али кључ борбе против издаје и мафије држе косовски Срби. Они могу и морају да пруже масован отпор.
Историјска је одговорност и на нижем свештенству, оном које директно комуницира и зависи од народа.
Када косовски Срби дођу да предају свој захтев, црквена звона морају звонити непрекидно до испуњења одредбе Закона о Војсци и Устава Србије. Црква са народом и народ у цркви, сигурна је формула спаса државе и народа.
Свештеници, не бојте се, народ Вас неће рашчинити када станете уз њега. Нећете остати гладни.
Србија, Београд, 11.08.2024.
УСТАНИМО!
ПОЗИВ СВИМ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ
