Шефова трговина оружјем испод жита, са Фајненшал тајмса доспела је на кинеске насловнице, а онда се прелила на наше медије и мреже. Кинези нам успут тумаче да је СТОП проширењу БРИКС-а намењено Србији. Тако смо изокола сазнали да је Русија најзад одлучила да Шефу каже – њет. Обзиром да је Путин прекинуо сваки контакт, а ни Лавров неће да прља руке, по угледу на каубоје баћушке су одлучиле да пацку Шефу удели заменик. Па и није толико рђаво, још увек је боље руски заменик него амерички заменик помоћника.
Националне фреквенције и њихова „опозициона“ огледала површно су тиме оплакнули уста. Чича-мича и готова прича. Ништа да чујеш из саме Русије, чиме је створен утисак да је све прошло нежно. Ни слова да је Грушко отказао део посете и демонстративно напустио Србију.
А дотле је у Русији грмело. Секретар за штампу председника Руске Федерације, Дмитриј Песков, на тему наоружавања Украјине српским оружјем и наоружањем, изјавио је следеће: „Са српским властима ћемо се позабавити … видели смо и чули изјаве господина Вучића … Москва осуђује испоруке оружја Кијеву“.
Какав преокрет, нема више „председник Србије Александар Вучић“, већ само „господин Вучић“! У дипломатском речнику ово је озбиљна порука. Пред Грушкову посету огласио се руски МИД, министарство спољних послова. „Русија ће са Србијом разговарати о безбедносним претњама, укључујући и тему снабдевања Кијева оружјем … разјаснићемо податке о српској муницији у Украјини“. Дакле, Русија српску трговину сматра „озбиљном претњом“ и тражиће „разјашњење“. И ово је у дипломатском речнику озбиљна порука.
Да не набрајам даље да је руски МИД изнео податке које је добио из само њима знаних извора, а односи се на прецизан списак свега што је из Србије завршило у Украјини, као и на списак фабрика из којих је то изашло. Посебно су побеснели јер су пре пар месеци дошли до података да су Србија и Крушик снабдевали Кијев преко Истанбула и Братиславе гранатама за вишецевне ракетне системе домета 20 км који су употребљавани за гранатирање Белгорода/Београда. Русија је упутила захтев Србији тражећи објашњење, али власт и Крушик су све демантовали.
Наравно, Шеф је кривца нашао у „појединим домаћим радницима“, који су „по инструкцијама страних агената, покушали да убаце ГПС уређаје у гранате и пројектиле које производи Србија. То је било неопходно да би истраживачке агенције у другим земљама изјавиле да имају доказе о испоруци српског оружја, на пример, Украјини“, па ће зато „Србија сада морати да хапси своје грађане који су у то умешани“. Сачувај ме и саклони, могли су бре по налогу тих страних агената да изврше атентат на Шефа. Срећа и за Радојчића, неће имати времена да се баве његовим случајем.
Недавно сам у тексту „Последња дроца“ писао о томе да Србија мора да се придржава одредаба ратификованог „Споразума о трговини оружјем“ и по том основу домаће законодавство већ је требало да ухапси учеснике, т.ј. власт. Пуно њих из ланца, почевши од Шефа. Пошто се то неће десити, потребно је наћи другог кривца, па отуда неки виртуални домаћи радници, страни агенти, ГПС. Лаж на лаж, смешано најлакше се пинкује.
Необична подударност, ти „ГПС“ уређаји, некако су чудесно оживели по Вулиновом постављењу за везисту на линији Београд-Москва. Џаба Грушковo тумарање са „русофилима“ Дачићем и Поповићем. Ту нема ‘леба од „реанимације“.
Коцка је бачена – „једино Вулин“, или што би добри Изногуд рекао – калиф уместо калифа.
И да не прескочим Путина: „Шеф руске државе је потписао указ о награђивању председника Србије Александра Вучића орденом Александра Невског за велики лични допринос развоју вишестране сарадње са Руском Федерацијом“, наводи се у саопштењу прес службе Руске Федерације из 2019.
И шта ћемо сад? Указ за „отпризнавање“?
Руска дипломатија на Балкану трпи пораз за поразом. Својом неспособношћу оставише нас у процепу. Сами смо криви. Српски проблем је српска ствар, никако то да скапирамо. Србију могу да ослободе само њени грађани. Ни исток, ни запад.
Ајмо сви у свенародну Мобу за ослобођење Србије!
