Да ли је ико приметио да у држави не постоје функционални парламент и Влада? Није нико, јер у постизборном кошмару „председник“ све завршава. У томе је поента. Светски економски форум (СЕФ) преко својих намесника преузима контролу над државама.
Мурта се из Давоса вратио са новим транспарентним директивама, од којих је најважнија да реши питање Рио Тинта и доврши издају Косова. Иако Закон о Влади прецизно дефинише да унутрашњу и спољну политику води Влада, „председник“ државе је та овлашћења приграбио себи. Да подсетим – Рио Тинто и Косово су унутрашња питања Србије, а разговори са ЕУ су спољни послови.
Нетранспарентне директиве испливавају пар дана доцније скопским бустовањем „Отвореног Балкана“ и косовске „независности“, те убацивањем Курте/Косова у игру. Ини је до пре неки дан као главни разлог неприхватања Косова да учествује у пројекту „унапређења регионалне сарадње“ наводио „одбијање Србије да Косово третира као равноправну страну“. Осим „Косова“, у „Отворени Балкан“ нису хтели да уђу ни Црна Гора, ни Федерација БиХ. Резултат је био 3:3.
И гле чуда! 22. јануара 2024. у Скопљу је почео сусрет „Западни Балкан и ЕУ“, коме су осим левих помоћника десних секретара ЕУ и САД, млађаног Сороша (!?) и банкара из сенке, присуствовали премијери Северне Македоније, Албаније, Црне Горе, „Косова“, Већа министара БиХ и наравно „председник“. Дакле, то што нису успели ЕУ и САД, успео је СЕФ – коначно је сва балканска марва утерана у један тор.
Који је резултат?
Србија третира „Косово“ као равноправну страну, што доводи до тога да се и поред фолирантског негодовања и Курти придружује „Отвореном Балкану“; косовска прича се из надлежности УН-а и ЕУ измешта под кишобран ненадлежног и малигног тела, СЕФ-а, који је претња опстанку човечанства, а не само Србије; СЕФ преузима вођство у креирању „Велике Албаније“ и преко својих намесника преузима управу над државама Западног Балкана, чиме је направио још један корак у креирању „Светске Владе“, односно глобалном успостављању „новог светског поретка“; „Светска Влада“ учвршћује своје окупационе механизме путем новог таласа задуживања, односно увођења држава и народа у економско ропство; млађани Сорош постаје „премијер у сенци новог светског поретка“, а Србија је задужена за нових 17+ милијарди долара које ће завршити у џеповима намесника, док ће раја добити дужничко ропство.
Шта нам ваља чинити?
Прво, треба вратити све мандате на свим нивоима, чиме ће се направити оштар рез од намесника и газда; друго, мора се кренути на уједињење свих неконтаминираних политичких ентитета и појединаца у један фронт који ће имати само једну тачку окупљања – одбрану државе и народа; треће, тако оформљен покрет мора да позове све грађане на унисоно пружање отпора окупацији и мафији; четврто, фронт мора израдити конкретан план отпора и механизме његове примене.
Грађани Србије морају да разумеју да се налазимо у преломном историјском тренутку који карактерише растакање државе и потпуно одузимање људских права.
Преко својих намесника, СЕФ преузима контролу над нашим животима и прети потпуном окупацијом, уз успостављање робовласничких принципа „новог“ светског поретка који тежи цифри од „златне милијарде“ и мање.
Другим речима, живот и опстанак сваког живог организма у држави је угрожен. Напали су сваког од нас, напали су нам воду, ваздух, ораницу, храну. Више нема алтернативе, морамо се одмах пребацити у режим нужне одбране, или нас неће бити.
Кључне речи су мандати, фронт, одбрана, одмах, заједно, масовно.
