„Својевремено сам се јавно залагао … да поново буде уведена смртна казна, а …. да не будемо кажњени због тога. Ја ћу то да поновим у писаној форми, па … нека размотре, да ли ће ићи са таквим предлогом пред Народну скупштину … или не”.
Од турских времена, па до данас, у Србији смртна казна никада није стављена ван снаге. Кретала се у распону од набијања на колац, одсецања главе, ломљења точком, преко вешала и стрељања, до ћевапчића, шест метака у леђа и дављења у Дунаву.
То што је казна формално-правно укинута 2002. године, нема никаквог значаја. Удбашки пипци наставили су да је спроводе без суђења и пресуда, без овлашћења и наредбе, без писаних трагова, мучки, подмукло, зверски, а „у име народа“ и „одбране државних“ интереса.
Бели, Гишка, Кнеле, Ћента, Рашчанин, Петровић, Ашанин, Бижић, Мали, Баџа, Треф, Никчевић, Кундак, Ћанда, Аркан, Манда, Гарић, Босанац, Сколе, Трлаја, Дуги, Буха, Стамболић, Ћурувија, Ђинђић, Бошковић, Ракочевић, Вушуревић, Осмајлић, Булатовић, Жика Петровић, Баточанин, Вујасиновић, Пантић, Цвијан, Јанићијевић, Ивановић, Јовић, Недељковић, Миленковић, Мијаиловић … и не могу више да набрајам.
Да не заборавим Милошевића. И он је убијен, тако што је извезен на егзекуцију.
Оскаровци су редизајнирали начин извршења смртне казне. Умотали су је у нове обланде. Циљ је опљачкати, уништити, разболети, искоренити, раселити, раздробити, сатрти. Међународна инвестициона Содома и Гомора су новоустановљени стрељачки вод у Србији. Све отроваше, све загадише, све разболеше. Нуклеарни отпад нам саде у плодну ораницу, у воду сипају сумпорну киселину, а заливају малигним кишама. Уранијум, германијум, алуминијум, литијум …
И задуживње је прерасло у омчу око врата. Унутрашњи и спољни дуг су се сабрали на око 100 милијарди долара. Позајми, па дај Украјини, подржи НАТО, да би Рус знао чији смо.
Ботови и аутобуси, мигранти и адресе, сеобе напредних гнуа. Нови облик смртне казне.
Децу нам продају, децу нам убијају, децу нам краду, децу нам отимају, деца нам нестају.
А „опозиција“ пуни пушке међународном стрељачком воду. Пуни пушке бриселским и осталим западним скотовима. Пуни на канабету, пуни по амбасадама.
Смртна казна више није оно што је некад била. Метак или уже. Попримила је нове, софистициране облике, а добила размере епидемије. Одавно је ту, међу нама, преоденута у оскаровско рухо. Званично одсутна, незванично свеприсутна. Глигоријевић, Брајковић, Јовановић, Бојанић, Бакић, Бодрожић …
Где нема Устава и закона, тамо где царује издаја и мафија, тамо где су скот и бот, а раја спава, ту царује смртна казна.
