„Размислите само да се склоним са листе, колико би људи за вас гласало? Само то размислите … сви тапшете мислећи да се односи на неког другог – не, на све вас се односи … само чекате да добијете ташну, машну и секретарицу … “.
Бог је најзад сишао на земљу и почастио своје, али не сендвичима. То више говори не о њима, већ о њему.
Да би могао тако да им се обраћа, морао је прво да их ископа. Шљам и талог с конца и конопца, кумадија, жгадија и братија, од зла оца и још горе мајке, без знања, образовања, части и морала, ударници и „авангарда“ Србије – „директори, председници, секретари и сви остали“. Најобичнији лопови и криминалци. Зна он добро с ким има посла, зато их и части.
А какав ли је он, кад су такви његови? Има ли оне народне – „С ким си, такав си“?
Никоме у историји Србије није пошло за руком да постигне то што су они постигли; највиши спољни дуг икада, највећи одлив становништва икада, поражавајућа стопа смртности, распад територијалне целовитости, демолирање Устава, уништење правосуђа, сатирање војске и полиције, очијукање са НАТО фашистима, стварање Велике Албаније, напуштање дела народа, пљачка, корупција, криминал, бакље, чекићи, мекларени, ламорџинији, наркоманија, перверзија, неморал.
Содома и Гомора.
А постројена кумадија, жгадија и братија, одушевљено аплаудира на писинг, јер после тога следе прсти у пекмезу. Неспутано и некажњено, до миле воље.
Новчић има и другу страну. Тако је и он прошао кроз писинг, на вашингтонској и осталим хоклицама где је седео у другом и осталим редовима зачеља колоне и хватао се за главу кад је потписивао непрочитано. Тако лечи комплексе. Писингом на писинг.
Где је граница људског достојанства? Или су толико љигави да им је све укусније од затворске мензе? Да ли су сви они сублимирани у једном имену – Голум?
За одговор на та питања потребно им је огледало и нада да се неће распрснути кад га поставе испред себе.
Чињеница да Орци предвођени Голумом јашу Србијом, води нас у Мордор, где нас чекају разорни политички оксиморони: „Ми нећемо да имамо газде и будемо слуге ником другом, осим да служимо свом народу”, против – „Вечерас ћемо имати још значајније разговоре за америчким представницима и из дубоке државе који одлучују о судбини Србије“.
И док су регионални медији реаговали на овај или онај начин, српска „опозиција“ је громогласно ћутала. Не тичу је се туђа посла, то нису њени бирачи. И САНУ се месецима не оглашава. Вероватно имају довољно проблема са рођеним простатама, па им још само фали да воде бригу о туђем уринирању. Уосталом, они су у свом свету, нису у Србији.
Грађани Републике Србије, докле ћете ово да трпите, докле ћете да им излазите на „изборе“?
