Кривична пријава против Александра Вучића и Ивице Дачића

Чл.8. ст.1. Устава РС гласи:

„Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva.“

 

У цитираној изјави, пријављени истиче да је Србија учествовала на локалним и парламентарним изборима по косовском закону – што значи да је тиме Србија прећутно признала формирање друге државе на својој територији одн. отцепљење дела њене територије, то представља повреду чл.8.ст.1.Устава РС.

 

Чл.3.ст.2.Устава РС гласи:

„Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.“

 

Član 111. Устава РС гласи:

„Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.“

 

Nadležnost

Član 112. Устава РС гласи:

„Predsednik Republike:

1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,
2. ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom,
3. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista,
4. predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,
5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,
6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,
7. daje pomilovanja i odlikovanja,
8. vrši i druge poslove odredjene Ustavom.

Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapredjuje i razrešava oficire Vojske Srbije.“

 

Пријављени Александар Вучић је свесно и умишљајно повредио чл.111. и чл.112.Устава РС са намером узурпације власти, а са циљем извршења кривичних дела из чл.305-309 КЗ РС, што је и спровео у периоду од ступања на дужност на фукцији Председника Р. Србије 2012.год. па до данас, иако је знао и морао је знати да њему као председнику РС не припадају никаква овлашћења у вези одлучивања о територији РС нити о њеним границама, већ да су то овлашћења Народне Скупштине РС, а да Народна Скупштина НИКАДА није донела одлуку о смањењу територије РС на начин како је то одрађено путем спорних споразума које је све одобрио и спровео пријављени у својству председника РС вршећи овлашћења која му по Уставу не припадају, те на који начин је извршио повреду Устава РС из чл.111, чл.112. и чл.3.ст.2,

чиме је извршио следећа кривична дела и то:

• угрожавање независности из чл.305 КЗ РС јер је на противуставан начин, узурпацијом власти и вршењем послова која му не припадају по чл.112.Устава РС, довео Србију у положај потчињености другој држави;
• признавање капитулације или окупације РС из чл.306 КЗ РС и угрожавање територијслне целине из чл.307 КЗ РС – јер је на противуставан начин, вршећи послове на које није овлашћен по чл.112.Устава РС, прихватио окупацију дела Србије на подручју Ким, тако што је усмено прихватио и у пракси имплементирао тзв.Француско – Немачки план који предвиђа отцепљење Ким од Србије и стварање самосталне државе зв.“Косова“ у оквиру територије Србије, што је недопустиво на основу Устава РС који у преамбули предвиђа целовитост РС чији је саставни део Ким;
• позивање на насилну промену уставног уређења из чл.309 КЗ РС – на тај начин што је лично, а у својству председника РС, позвао полицију РС на Ким да преда оружје тј. да се разоружа, остављајући српски народ који живи на Ким без икакве заштите и на милост окупатору и терористичким организацијама тзв. Републике Косово, „РОСУ“; тиме што је позвао полицију да се разоружа, као и предајом правосуђа и судства тзв. Републици Косово тaко што их је навео да положе заклетву тзв.Републици Косово извршио је државни удар јер је повредио Устав РС из преамбуле, затим, чл.111, чл.112. и чл.3.ст.2.Устава РС.

 

С обзиром на то да је пријављени поднео извештај о свом раду везано за све напред наведено Немачкој држави, то постоје индиције да је ово кривично дело извршено уз помоћ из иностранства, што представља квалификовани облик овог кривичног дела.

 

Међународно право предвиђа подређеност националног законодавства међународном уколико су исти у супротности и уколико је одређени међународни пропис ратификован у домаћем законодавству, па се тако у конкретном случају има применити одредбе Бечке конвенције о уговорном праву од 23.03.1969.год. коју је ратификовала СФРЈ, а чији је правни следбеник РС.

Бечка конвенција о уговорном праву од 23.марта 1969.год. ( „Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори и други споразуми“ бр.30/72) у чл.11. до 16. предвиђа следеће:

• да је сваки међународни договор валидан (важећи) без обзира да ли је исти потписан или није, уколико је исти потписан од стране највиших представника држава, као што је то случај са Споразумом тзв.“Француско – Немачки план“, који је јавно одобрен од стране пријављеног Александра Вучића и имплементиран, а чије су последице отуђење дела територије РС, на подручју Ким, и омогућавање стварања нове државе тзв.“Република Косово“ на подручју територије РС, што је противно Уставу РС.

 

Извод из текста Бриселског споразума од 27.августа 2015.године:

„На правосудне институције ће се примењивати косовски закони у складу са Првим споразумом.“

Бриселским споразумом је предвиђено формирање Републике Косово, као и признање од стране РС на равноправном нивоу двеју држава, што је противно домаћем законодавству и Уставу РС, а за последицу има разбијење целовитости територијалног интегритета РС. У документу је наведено да га РС прихвата у целости као и да је потписник тог документа Председник Владе РС, а у време сачињавања тог документа ту функцију је вршио пријављени Ивица Дачић.

 

 „Potpisivanjem Briselskog sporazuma, aprila 2013, postepeno je započet proces integrisanja bivših pripadnika policajaca MUP-a. Kosovo i Srbija složili su se oko plana за normalizaciju situacije na severu Kosova sprovođenjem tri glavna konkretna koraka: integracija srpskih građana u kosovske institucije, raspuštanje ilegalnih srpskih struktura koje su funkcionisale na Kosovu od 1999. i nastavak evropske integracije obeju zemalja (Briselski sporazum 2013).

 

Članovi 7, 8, i 9 Briselskog sporazuma predviđaju okvir za oblast bezbednosti (Briselski sporazum 2013). Sva tri člana definišu integraciju svih srpskih pojedinaca i svih paralelnih struktura na severu Kosova u ekvivalentne kosovske bezbednosne institucije i strukture. Konkretno, u Sporazumu se ističe da će postojati jedna policijska snaga na Kosovu pod nazivom Kosovska policija. Svi policijski službenici na severu Kosova biće integrisani u okvir Kosovske policije (Briselski sporazum 2013: čl. 7). Posledično tome, svim policijskim službenicima iz različitih srpskih bezbednosnih struktura na severu biće ponuđeno mesto u ekvivalentnim kosovskim bezbednosnim strukturama i institucijama (Briselski sporazum 2013: čl. 8). Bivši pripadnici srpskog MUP-a na severu biće integrasani u kosovske bezbednosne structure.

 

Za primenu Sporazuma ključni su sledeći akteri: državni organi Republike Srbije, pre svega MUP koji je zadužen za raspuštanje policijskih stanica na severu Kosova i penzionisanje svih pripadnika MUP-a RS na teritoriji Kosova, kao i za predaju kosovskim vlastima liste srpskih policijskih službenika koji treba da se pridruže KP-u; organi Vlade Kosova, koji su odgovorni za integraciju bivših pripadnika MUP-a, pod čim se podrazumeva i njihova obuka i raspoređivanje na nova radna mesta; međunarodna zajednica, uglavnom EULEX koji ima zadatak da obezbedi i olakša proces tranzicije na osnovu dogovorenih odredaba.“

 

Како се види из приложеног, процес интеграције још увек није окончан јер припадници српског МУП-а на северу КиМ до данас нису интегрисани у косовске безбедносне структуре.

 

Један од кључних актера примене Споразума (Бриселског споразума) представљају државни органи РС и то МУП који је задужен за распуштање српске полиције, пензионисање једног њеног дела и за предају косовским властима листе српских полицијских службеника који треба да се придруже КП (Косовској полицији).

Стога, јасно је да су пријављени свесно и умишљајно поступали активним учешћем у оваквим противуставним акцијама и деловањем против уставног уређења РС чији су представници били како у време потписивања спорног Бриселског споразума, тако и данас. Пријављени су поступали сагласним деловањем, што их чини саизвршиоцима у извршењу најтежих кривичних дела против уставног уређења РС. 

 

 

У сувереној држави, каква је РС, са Уставом који гарантује територијалну целовитост заједно са подручјем Ким, никада нико није требао нити смео да води овакве и сличне преговоре са страним државама или организацијама, јер такво поступање представља умишљај за извршење најтежих кривичних дела против Устава РС и уставног уређења, при чему се држава и становништо доводе у тежак положај, нарочито по питању људских права.

Стога, овде постоје елементи кривичних дела и то: угрожавање независности из чл.305 КЗ РС, признавање капитулације или окупације РС из чл.306 КЗ РС, угрожавање територијалне целине из чл.307 КЗ РС, позивање на насилну промену уставног уређења из чл.309 КЗ РС. 

 

 

Предлажемо ВЈТ у Београду да против пријављених покрене и води кривични поступак пред надлежним судом у циљу кажњавања за кривична дела у стицају и то:

• угрожавање независности из чл.305 КЗ РС,

• признавање капитулације или окупације РС из чл.306 КЗ РС,

• угрожавање територијалне целине из чл.307.КЗ РС,

• напад на уствано уређење из чл.308.КЗ РС, позивање на насилну промену уставног уређења из чл.309.КЗ РС.

 

На основу чл.118. Устава РС стекли су се сви законски услови за разрешење пријављеног Александра Вучића са функције председника РС, а на основу чл.103.ст.4. Устава РС у вези чл.119.ст.1. Устава РС стекли су се законски услови за одређивање притвора без одобрења Народне Скупштине,

с обзиром на то да је за сва пријављена кривична дела запрећена казна затвора у трајању дужем од 5 година.

 

Чл.103.ст.4. Устава РС гласи:

„Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.”

 

Чл.119.ст.1. Устава РС гласи:

„Predsednik Republike uživa imunitet kao narodni poslanik.“

 

Докази:

• текст говора Александра Вучића на Минхенској конференцији о сигурности дана 16.02.2019.год. – у прилогу, јавно објављен на интернету
• текст Бриселског споразума – прибавити службеним путем са интернет странице Владе Р Србије
• текст Вашингтонског споразума – прибавити службеним путем са интернет странице Владе Р Србије
• текст Француско – Немачког споразума – прибавити службеним путем са интернет странице Владе Р Србије
• текст Бечке Конвенције о уговорном праву од 23.03.1969.год. – јавно објављен на интернету

 

У Београду, дана 03.02.2025.год.

 

Подносиоци пријаве ,

Проф. Давор Калајжић

Др Душко Кузовић