Мизерна мањина разара друштво

Протести против насиља јењавају, али др Душко Кузовић сматра да су грађани доказали спремност да истрају у захтевима за радикалним променама система који разара Србију. Проблем нису грађани, већ опозиција која је жртва низа заблуда и која протесте чини непродуктивним свесно их урушавајући. Спас неће доћи са стране, неће га донети ни Американци, ни Руси. Др Кузовић у ексклузивном интервјуу за Магазин Таблоид истиче да нема никога да нам помогне, морамо сами да се ослободимо од окупатора.

Предраг Поповић

Док трају протести против насиља, Александар Вучић појачава насиље над политичким противницима и критичарима напредњачког режима. О узроцима слабљења притиска грађана на власт и условима који су неопходни да би дошло до промена у Србији за Магазин Таблоид говори др Душко Кузовић, један од ретких интелектуалаца који активно учествује у борби за ослобођење Србије од колонијалне власти.

Магазин Таблоид: Да ли је до смањења броја људи и енергије дошло због годишњих одмора или услед незадовољства начином на који организатори воде протесте?

Кузовић: Протести су дошли у ћор-сокак због тога што немају никакав резултат у пракси, зато што не реагују на игнорисање власти, зато што немају никакву проверу резултата. Протести нити повећавају притисак нити прете да могу прерасти у нешто више, у нешто опасније по режим и окупатора. У таквим околностима режим зна да је безбедан и да може да реагује како хоће. Погледајте понашање режима на почетку протеста и сада: од очигледне панике до дубоког спокоја. Јасно је ко је томе допринео. Такође, поштујем све грађане који упорно настављају да излазе на улицу, упркос очигледне намере свих политичких актера да униште протесте, било погрешним мешањем или игнорисањем истих, јер, забога, имају прече теме. Протести су показали ко жели да задржи статус кво, а ко жели промене. Постојеће лоше стање жели да задржи не више од 2% укупног броја становника у Србији. Ако бисмо додали и оне које су до сада протерани из домовине, тај проценат пада испод срамотних 0,1%. Мизерно мали део друштва разара, уништава, расељава, продаје, тера на сузе и у смрт на милионе грађана Србије. То је најпре срамота за нас који се налазимо у групи од 99,9% грађана Србије!

Магазин Таблоид: Да ли ће у септембру оживети и омасовити протести, као што је било у мају и јуну?

Кузовић: Волео бих да буде тако, али има мало наде за то. Кажем волео бих, јер се испоставило да једино реакција и став грађана исказан на улици доводи до промене одлука окупационог режима. Било би сјајно када би у друштву постојао дијалог и када бисмо могли да коригујемо наше друштво разговором. Међутим, дијалога у друштву нема, нити вертикалне проточности идеја, крвоток нашег друштва је запушен. Дијалог нису уништили грађани, већ политичка каста за своје потребе и потребе окупатора. Тако се лакше спроводе одлуке које су очигледно против интереса грађана. Сетите се намера за уништење природе Србије да би странци копали литијум, уништење пољопривреде у Банату ради изградње фабрике или догађаја у источној Србији ради копања бакра и злата. Све су то намере које подразумевају профит за странце или њихове домаће партнере на рачун огромне штете имовини грађана Србије. Дијалог је свесно уништен и зато што је кадар, који реализује окупацију Србије, дискутабилних способности. Да би заштитио свој кадар, окупатор је уништио дијалог и претворио га у вербално насиље. Свађати се може свако, али водити смислен разговор могу само стручни и морални.

Магазин Таблоид: Да ли протести уопште могу да донесу било какве промене?

Кузовић: Добро је да су се појавили протести против режима. Лоше одлуке доводе до ужасних траума код грађана. Кад-тад те трауме се окрећу против човека, посебно у атмосфери која као императив развија осећај беспомоћности код грађана. Зашто? Да би грађани одустајали од отпора и било какве промене. Грађане су убедили да је боље да напустиш своју домовину него да промениш политичку поставу. У атмосфери свакојаке кризе, свака искра побуне или људске реакције је драгоцена, јер чува душу и разум грађана од болести. Према таквим грађанским реакцијама свака политичка организација мора да има најдубље поштовање. Искрена реакција грађана је најбољи сигнал да треба нешто кориговати у друштву. Наравно, ако власт има добру намеру. Међутим, не бива тако у пракси. Видели смо да сваки пут, када се деси окидач и када грађани изађу на улицу, јављају се делови опозиције који покушавају да преузму протест од грађана са намером да га кроз неколико корака одведу у слепу улицу. На једној страни имамо сиромаштво, насиље, незапосленост, лаж на сваком кораку, линију мањег отпора, наопак систем вредности, уништење привреде и пољопривреде, одлив становништва, разорене породице, уништене животе, старе, усамљене и остављене, бол, сузе, тугу, депресију, аутодеструкцију, беспомоћност. Грађани у протесту траже, не само вентил за фрустрације, већ промену разлога који им уништава породицу, децу и имовину. На другој страни имамо неколико стотина војника окупационих трупа који злоупотребљавају несрећу која је задесила грађане Србије.

Магазин Таблоид: Зашто тзв. технички организатори не могу да нађу начина да принуде власт да испуни захтеве грађана? Да ли су неспособни или им газде из страних амбасада не дозвољавају?

Кузовић: Технички организатори су се добровољно, зарад личних интереса, нашли у поданичком односу према режиму. Објаснићу то на следећем примеру. Шта би на њиховом месту радио Вучић? Лагао би, чинио све како би подигао Београд у том броју да озбиљно заљуља власт. Било би ту и трговине испод стола, куповине полицајаца, службе, делова режима. Било би претњи онима који неће да буду купљени, сарадње са криминалцима и навијачима. Кога не би могао да онеспособи ковертом, онеспособио би га другим средствима. На сваки начин би грабио ка циљу – да узме власт. А шта би радио када би владао? Нашао би неспособне и уплашене да воде партије и покрете против њега, стално би их држао полуудављене у води до носа, плаћао би људе од вођства до обичног чланства. Свесно би производио ситуације преко којих би довео што већ број поданика у стање зависности (према њему, а не према држави). Е, у овом стању се налазе технички организатори протеста. Међутим, Вучићев план се урушава, јер није одржив. Базира се на насиљу и вештачким односима које је потребно одржавати. Посебно је занимљив избор средстава којим одржава своју замисао: корупција, насиље, искључивање, запушавање свих канала комуникације, спречавање кретања у друштву, уцене, промоција линије мањег отпора, преваре и лажи. Најстрашније је, по мени, обилато коришћење страних “маркетиншких” агенција које му помажу да одржава лоше стање у друштву. На тај начин странци, који нам нису кроз историју били добронамерни, долазе до драгоцених података профила нашег друштва. Што је најстрашније, подаци су прикупљени тако што су плаћени од пореског новца грађана, који ће сутра бити мета удара базираних на сазнањима прикупљеним за потребе продужења окупационог режима.

Магазин Таблоид: Да ли је већ касно или још има шансе да се нешто уради, па да протести опет оживе и доведу до испуњења захтева?

Кузовић: Мислим да није касно, јер грађани су већ показали колико су спремни за радикалне промене, тако да нису проблем они, већ опозиција која је жртва низа заблуда и која протесте чини непродуктивним свесно их урушавајући. На пример, политичка коректност је један од алата којим се само онеспособљава ефикасност протеста. Политичка коректност не важи за јачег, већ углавном за жртву агресије. Циљ је да се жртва успори у одговору, да се одложи њена реакција и ублажи, да буде у што већој диспропорцији у односу на акције које предузима агресор. Оног који је преузео власт на превару, било да је купио франшизу од странаца или покрао изборе, не можете победити црвеним картонима, поезијом, перформансима, вицевима, исмевањем, форама. То су средства која може само да пожели сваки окупатор. Мислим да се повремено и сам Вучић чуди јаловости и непродуктивности борбе великог дела опозиције. Постоји доста индиктора да је већина опозиционих лидера у тајној комуникацији са Вучићем, директно или преко посредника (амбасаде, служба, полиција). Чини ми се да је Вучић свеснији од опозиције да треба одржавати илузију конфронтације опозиције и власти. Када се појави потенцијал народног незадовољства, који се може излити на улицу, део опозиције као да бежи у јалове видове политичке борбе, а други игнорише покрећући друге теме које су, забога, битније у том тренутку. Жалосно је да је режим, како би олакшао себи владање, уништио све могуће изворе финансирања оног искреног опозиционог дела који није под његовом контролом. Приватници, уплашени инспекцијама, губитком послова, не желе да рескирају помажући опозицију. У такву ситуацију су се умешале стране интересне групе које су нашле безброј безбедних пролаза кроз потпуно уништен финансијски систем Србије. Потреба режима да себи олакша власт је уједно олакшала странцима реализацију утицаја. Ко плаћа политичку организацију, одређује и њене акције и циљеве. Наивно је веровати да политичка организација коју финансира “фондација” из Уједињеног Краљевства ће да се бори против компаније из те исте државе (нпр. Рио Тинто). Стога, доста лажи и замајавања! Сваки грађанин, који дође на протест, одвојио је радни дан, значи нешто није зарадио, а могао је, плус, потрошио је новац за гориво, иће и пиће! Замислите да неко организује грађане, који су били на протестима опозиције, али без резултата, са захтевом за накнаду штете!

Магазин Таблоид: Уверен сам да ће протести трајати до избора, да би се онда угасили као они “Један од пет милиона”. Да ли је то епилог који може да пружи сатисфакцију родитељима убијених ђака у “Рибникару” и свим осталим нормалним грађанима згроженим количином насиља у друштву?

Кузовић: Искрена народна реакција на улици, после ужасних догађаја у школи у Београду, показала је да се мора у потпуности одбацити постојећа политичка понуда у Србији, одговорни ставити пред народни суд и створити нове политичке организације. Оне морају да омогућавају реализацију народних ставова и захтева, да отворе канале успона за све оне који вреде, а тренутно се налазе дубоко на дну, да омогуће заштиту инвестиције народа кроз изборе и најважније, да реализују катарзу друштва након деценијске политичке болести. То не могу нити смеју да остваре људи који су направили проблем у коме се налазимо, већ потпуно нови људи: стручни, родољуби, храбри, спремни на контролисан ризик и вољни да се жртвују за другог. Не верујем у “круг двојке” нити у потенцијал централног дела Београда. Тамо су људи намирени или успавани и немају потребу за променом. Промене ће доћи од дела друштва које још чува осећај и вредности традиције, а он се налази у тзв. провинцији и предграђима Београда. Оно што ће остати после ужаса који се десио у школи „Рибникар” је страх свих родитеља за децу, повећање страха од насиља, смањење квалитета образовања и још више слободног простора за окупатора.

Магазин Таблоид: Истраживања показују да пада рејтинг Вучића и СНС-а, али да не расте ниједној опозиционој странци. Како то објашњавете?

Кузовић: Када пада рејтинг компанији мајци, не може расти рејтинг компанији кћерки! То су повезана лица и логично је да политичко тржиште тако реагује. Цео политички систем у Србији је толико струлио да се репресијом и застрашивањем грађанима не дозвољава да му приђу како не би видели истину. Ако боље погледате, систем је препун подупирача, закрпа, шпрајцева и канапа. Без обзира што из даљине изгледа волуминозно и снажно, то је само празна љуштура надувана да изгледа ауторитативно и моћно. Нажалост, то је истина која се сервира грађанима Србије, док странци веома добро знају стање ствари и то обилато злоупотребљавају. Режим је танка, танка љуштура коју мало јачи ветар прети да развеје. Чак, у неким деловима не дозвољавају ни да се дише близу ње. Временска прогноза најављује ветрове много јаче од оних којих се плаши режим. Причом да ће доћи Руси да нас спасу успављује се борбени дух грађана у смислу да ми не треба ништа да предузимамо. Слобода се тешко брани када се лично освоји, а камоли када је неко други донесе. Тако се само одлаже побуна против колонијалних управника и народ гура да чека новог окупатора. Можемо Русе замолити за помоћ, али напори и жртве морају бити наши!Међутим, то не значи да ми треба да седимо и чекамо да се нешто деси. Десиће се само оно шта желимо и за шта се боримо! Неће нам слободу донети ни Руси, ни урушавање Запада. Сами се морамо изборити за слободу својуи потомства. Догађаји које сам поменуо, могу нам само помоћи да ту обавезу реализујемо лакше и са мање жртава. Наша слобода је наша одговорност.

Магазин Таблоид: Како објашњавате поступке тзв. патриотских странака, које одбијају да учествују у протестима, а подржале су Братислава Гашића и Александра Вулина.

Кузовић: Позиција и опозиција су Сложена Организација Удруженог Рада, подељена на ОУР Режим и ОУР опозиција. То је тако лоше изведено да им је потребно непрестано скретање пажње. Нема поделе на режим и опозицију, све је то једна фирма! Иначе, одлука САД поводом Александра Вулина је писменом делу јавости показала да је много тања веза режима са Русијом него са САД и УК. Сматрам то лошим покушајем подизања рејтинга Вулину, злоупотребљавајући стање у јавном мњењу. Вулин до сада није показао да је калибар политичара који завређује санкције САД. То је индиректна порука Вучићу да испуни шта је преузео на себе кад му је предата власт у руке. Одлука САД у вези са Вулином је аутогол и штета свима које је дотакла, јер је показала праву природу њихових односа. Јавно мњење је очигледно више против политике САД И УК него што је наклоњено политичком вођству Русије. Треба рећи да стање јавног мњења у корист народа Русије више је резултат најпре ужасне колонијалне политике УК по дозволи САД, потом сродничких веза (крв није вода), а тек, као треће, акцијама руске политике.

Магазин Таблоид: Како објашњавате да прозападне странке не занима косовско питање?

Кузовић: Ко плаћа политичку активност, тај одређује и политичке циљеве и акције. Уместо да странци дебело плаћају како би добили мрве политичког утицаја, цена за испуњење захтева странаца је све мања и мања. Шта више, сада се одлуке и поступци у корист странаца исплаћују из пореске касе народа против којих се те исте одлуке доносе. Плаћамо последице негативне селекције и ћутања. У нормалним срединама политичка организација која се слаже са противуставним деловањем или подржава непријатељско деловање против своје домовине, брзо би била неутралисана од служби. Поред тога такве политичке организације би биле политички кажњене и не би ни доживеле изборе, јер савесни грађани би их напустили.

Магазин Таблоид: Да ли постоји неки тзв. опозициони политичар коме верујете да не сарађује са Вучићем или с Вучићевим менторима из страних амбасада?

Кузовић: За сада је то релативно мали број људи окупљених око гравитационе тачке “Великог ресета на народна подешавања”. Мислим да тренутно не постоје услови да будемо политичка бића, јер смо сиромашни, уплашени, без икаквих политичких слобода. Стога, нема сврхе говорити о томе какво друштво желимо када се боримо да преживимо, да не цркнемо од глади или у тамници због ситнице. У поменутој гравитационој тачки, која не представља ни странку, ни политички покрет, окупљени смо око заједничког циља да доведемо друштво у стање да могу постојати политичке разлике и дијалог. Предуслов за то је деполитизација друштва, опоравак економије, професионализација свих служби, локализација политике на места предвиђена законом, политички дијалог, слобода збора и говора, економска сигурност, имовинска и лична безбедност, квалитетно образовање, слободно информисање, привреда у претежном власништву домородаца, бесплатно образовање, бесплатна здравствена заштита. Након тога, ко хоће да се бави политиком, имаће квалитетан основ да се њом бави. Главни непријатељи таквих промена су домаћи, који лако долазе до новца захваљујући сарадњи са окупатором, а потом окупатор, који исисава огромне вредности у људима, новцу и рудама из Србије.

Магазин Таблоид: Вучића директно или посредно, чини ми се, подржавају многи из врха СПЦ и САНУ. Да ли грешим у тој процени?

Кузовић: Мислим да не грешите. САНУ треба да предводи развој државе, тамо је највећа концентрација знања. Међутим, дешава се супротно: на појаве, на које мора да реагује, САНУ ћути. У случајевима где проговара, речи САНУ су препуне двосмислених партија и фраза уместо прецизних ставова. Оно што највише боли је ћутање када су очи више од половине државе уперене у САНУ. Замислите ту част да у вас гледа неколико милиона душа очекујући решење које им спасава живот, породицу, имање, државу, а ви – ћутите! Реформе морају да захвате САНУ и доведу нове људе. Што се тиче СПЦ моје искуство је засновано на писмима које смо слали поводом разарања Србије копањем литијума и позивањем на изјашњење поводом стања у друштву. Нажалост, након две године, још нисмо добили никакав одговор. Истовремено, патријарх је нашао потребу да делује у Загребу, носи лаворе са уметницом или улази у комуникацију са певачицама које наступају на вашарима. Следећи пут, ако га уопште буде, црквеном поглавару мораћемо се обратити преко поменутих канала,јер они дају резултат који не могу људи од стручног и уметничког интегритета. Поменути догађаји, мада озбиљно штете заједници, нас не удаљавају од Бога и љубави, већ напротив, још више усмеравају да будемо бољи хришћани, јер знамо да СПЦ не чине само њени поглавари, већ читав верујући српски народ.

Магазин Таблоид: Многи опозиционари, интелектуалци и новинари отворено или прећутно подржавају Вучићеву тортуру над Милованом Бркићем. Зашто их не занима кршење процесних и људских права?

Кузовић: Мислим да је главни мотив страх за губитак личних привилегија. Много тзв. “независних” интелектуалаца превише су везани за режим. Многи свесно, ради привилегија, преузимају место главне мудре главе којој народ верује. Тако заузимају место неком ко би имао храбрости и одговорности да усмери јавно мњење ка методама отпора који дају резултат. Овако само претресамо историју тражећи у њој одговоре шта треба чинити у будућности. Истовремено, понављају нам се стравичне лекције из прошлости, нпр, по други пут нас убијају на Петровачкој цести. У јавном говору, претрпаном историјом, ми не учимо главне лекције из прошлости. А када говоримо шта да чинимо у будућности, ми питамо историчаре. Неко нас преводи жедне преко воде, зар не? Мора да постоји обавеза јавног говора, ако не за већину, онда за свакога ко себе сматра академским лицем, стручним лицем или домаћином. Милован Бркић је вршио своју грађанску дужност, али у болесном друштву, окренутом наглавачке, он је начинио прекршај. Када вратимо поново главу где стоји, а ноге где им је место, први који морају да одговарају јесу они, који су доносили пресуде, злоупотребљавајући поверење народа. Милован Бркић је доказ да судије пресуде не доносе “У име народа”, већ “У име личног интереса, интереса политичара који ме је поставио и у име окупатора.”

Магазин Таблоид: Како је могуће да је Вучић вратио вербални деликт у кривично право?

Кузовић: Очигледно да је преузео под политичку контролу правосуђе, јер без помоћи судија то му не би успело. Жао ми је што се нада да ће тако запушити уста својим противницима, то код Срба прави само контраефекат. Купиће мало времена по веома високој цени радикализације односа у друштву, која одговара само окупатору, а не народу. У оваквим насилним одлукама назире се уплив страних сила које су сличне сценарије практиковале у Чилеу, Шпанији и колонијама када им је угрожен утицај и приходи.

Магазин Таблоид: Ако је Бркић, због једне реченице у трајању од 23 секунда, осуђен на 14 месеци затвора, то значи да би ови тужиоции судије могли да на робију пошаљу мене или Вас. Да ли сте забринути?

Кузовић: Бркић робија због тога што је вршио своју грађанску дужност – говорио је оно шта мисли! Све чешће ми кроз мисли пролази реченица коју треба изговорити: “Ја не сматрам овај суд компетентним, већ само суд партије (народа)”. Судије су поново прихватиле да раде за режим уместо за народ. Сви сарадници окупатора ће морати веома брзо да траже негде заклон од догађаја који се незадрживо ваљају према Србији. Са Бркићем је отворено ново поглавље у терору над грађанима које води ка сценама, које смо видели: сабирање противника режима на стадионима, острвима, ужасним методама репресије. Овај образац говори где је центар колонијалне управе у Србији. Поигравање са Бркићем говори колико је свако од нас слабашан пред раљама звери. Они, који раде за Американце, Британце, Русе, Кинезе, Немце, Французе, имају где да се склоне. А, где ће да се склони онај који ради за Србију и Србе?

Магазин Таблоид: Док трају протести против насиља, Вучић је повећао насиље над државом и народом. Омогућио је тортуру над Србима на Космету, овде је спорним законима створио услове за пљачку јавних ресурса и приватне имовине. Зашто народ пристаје на то?

Кузовић: Народ треба разумети. Он је опијен, застрашен, опљачкан, без довољно прихода за основну егзистенцију. То је први ред злодела против народа, које је окупатор учинио при пуној свести. У другом реду стоје лажи, корупција, разврат, блуд, линија мањег отпора, уништавање породице, центри за социјални рад. То су друштвена стања која се производе са циљем да се смањи потенцијал за отпор. У трећем реду стоји криминал. Први пут у историји криминалци (хајдуци) раде за окупатора, а не за народ! Онај, који не може бити застрашен полицијом, службама и инспекцијама, бива шибан криминалом. Све наведено има за циљ да атрофира народни отпор и одложи побуну. Већину наведеног давно је требала је да неутралише опозиција, али није, што је још један од знакова да су потребне промене. Народ се саплиће инспекцијама, поскупљењима горива, хране, вештачким несташицама. Није случајно храна у Србији, у истим трговинским ланцима, скупља 20 до 40%, а гориво најскупље у региону. Скупим горивом се отежава кретање становништва, нарочито током протеста. Тада крећу поскупљења горива и радови на путевима који воде ка престоници. Тренутно, нема организације која је способна да изнесе протесте који би довели до резултата. Не кажем да не постоје људи који воле ову државу, али мислим да има мало људи који имају оперативног и менаџерског знања да изнесу такав подухват. Они стоје у четвртом реду, јер су сва места испред заузели неспособни, по налогу окупатора.

Магазин Таблоид: У јавности је створен утисак да ће Вучић пасти с власти тек кад то одлуче центри моћи у Вашингтону и Бриселу. Да ли је то тачно?

Кузовић: Четири сата пре завршетка гласања, “случајно” колективни запад је честитао Николићу победу на изборима. И он је то прихватио, као да га није било брига што у Србији знају за истину. Обавештајни кругови знају шта је томе претходило, шта смо сазнали недавно из медија. Свима је јасно да се колективни запад вулгарно меша у изборе у Србији. То ради због свог интереса, а не интереса народа. Ако су спремни да на тако бруталан начин преузму управљање Србијом, ако су спремни да тако очигледно отимају руде, радну снагу, воде, шуме, тржиште, инвестиције, значи да неће презати од било каквих бруталности како би одржали стање које њима одговара. Када буду морали да се повуку, потрудиће се да иза себе оставе пустош. Сила власти, која се испољава према нејачи у Србији, веома је снисходљива према странцима. Сетимо се, сцена са америчким председницима Клинтоном и Трампом, па онда у Паризу, Берлину. Очигледан је утицај странаца на одлуке политичког врха у Србији. Да би лакше остваривали своје циљеве,најпре странци су нас увели у патолошки облик апсолутизма. Више не морају да губе време пролазећи кроз све нивое власти, већ је довољно да користе пречицу и све много брже решавају. Да смо окупирани говори стање у друштву: 95% популације је против власти и опозиције. Практично, 5% управља целом државом. Народ је политичке партије, покрете и “независне” интелектуалце излучио као што тело излучује трн; окружио их је гнојем, па локализовао како не би наносили штету друштву чекајући прву прилику да их потпуно избаци из тела. То окупатор види, зато покушава свакакве форе, фазоне и скечеве не би ли направио залогај који ће народ прихватити. Ко од грађана Србије учествује у подвалама против својих сународника, једнако је непријатељ, као и странац. Народ више не реагује на провокације, покривалице, скретаче пажње. То је болесно стање, али показује да је режим претерао и предозирао грађане. Сада може само да чека реакцију. Њу не могу предвидети ни агенције ни жбирови, ни службе. Народ је прерастао окупатора и све његове сателите који сервисирају окупацију.

Магазин Таблоид: Зар је могуће да у Србији нема довољно нормалних људи, који би могли да се супротставе Вучићу и СНС-у?

Кузовић: Народ је вољан и спреман за промене у држави, али нема тима који је у стању да заслужи поверење. Не верујем у појединца, већ у тим способних појединаца који ће сачувати слободу појединца. Међутим, сујета и самопрецењивање разједају већину опозиционих личности, једнако као и власт. То је последица погрешног образовног процеса који су прошли и недостатка искуства из праксе. Људи верују да, ако неко има титулу,уједно има све шта је потребно да води друштво. Потребан праг знања је данас још виши, јер је свет у рату, а наша домовина је тридесет година војиште. У таквим околностима потребно је много теоретског и практичног знања да би се доносиле праве одлуке. Не говорим о марионетама које за проценат стављају свој потпис на државна документа и уговоре. Погрешан је мит да ће се појавити појединац који ће све решити утрену, као чаробним штапићем. И то је замајавање које је убачено како би се атрофирао народни отпор. Нема појединца, нема чаробног штапића. Шта више, нема никога да нам помогне! Сами смо у свом јаду и сами се из њега морамо вадити! Имамо на располагању два пута и ниједан није једноставан: први је да огроман број грађана изађе на улицу и да се не разилазимо док режим не поднесе оставку и не преда власт прелазној влади. То подразумева предају управљања полицијом, војском и службама безбедности. То би био, са њихове стране, чин савести и морала, јер би се тако спровела народна воља, народ поштедео жртава, а држава разарања; чин којим би властодршци показали да су родољуби. Такође, то би био прст у око окупаторима који желе сукоб, који би нас још више исцрпео и олакшао им пљачку. Овај сценарио ми се чини мање вероватан више због странаца него због домаћих сарадника. Други пут је много тежи, али је неминован ако власт не прихвати претходни сценарио:окупатор ће нас окренути још више једне против других, претиће, прогониће, кажњаваће, одузимати имовину. Потом ће нас затварати, убијати на најподмуклије начине, уништавати читаве породице, затварати у стадионе и руднике. У наредном кораку кренуће улично насиље по налогу окупатора. Све то ће пратити сиромаштво и незапосленост, још више деце ће одлазити из Србије, још више воде, шума и руде ће се пљачкати. Део грађана то неће моћи да трпи и кренуће оружане акције, народ против полиције, наши против наших као у Украјини; народ против народа ће да страда ради интереса окупатора. За све то ће бити одговорни људи који врше власт и који нису спремни да мирно предају власт упркос страху од одговорности и губитка имовине.

Магазин Таблоид: Шта треба да се уради, па да дође до смене власти?

Кузовић: Велики део предуслова већ постоји: народ, који је свестан да га лажу и ко га лаже и који неће више да трпи зло. Међутим, не постоји довољно квалитетна организација која је у стању да поведе промене и да их поуздано доведе до резултата. Постоје појединци, али појединац не може довести до решења, за то је потребан тимски рад. Много заблуда постоји у свесном делу политичког друштва. На пример, многи мисле да је потребно имати политички програм који треба да “шармира” грађане. Једини реалан програм је мапа пута до економске и државне слободе. Даље, свако жели да буде лидер. То је одлично убачена инфекција. Лоше стање у друштву је последица рада тима људи, и један човек не може решити проблеме које је створио велики и стручан тим. Од “Ето мене, ето вас – рат Турцима!” за сада постоји само народ и непријатељ. Појединци способни да поведу и успешно окончају тако тешку борбу, још се или боре са режимом или са самим собом. Народ чека “елиту” да му се придружи.

Магазин Таблоид: Да ли верујете Ђиласу и осталим лидерима прозападних странака, које претендују на власт, да могу донети спасоносне промене?

Кузовић: И власт и опозиција су део једног система. То се јасно види кроз поступке и дела. Оно шта причају треба занемарити. У погледу Драгана Ђиласа, морам да кажем да се потајно надам да је моја маленкост погрешила у процени поменутог господина или тајкуна (не знам у којој је фази тренутно). За њега, од свих на опозиционој страни, још нисам престао да верујем да ће се неким чудом променити. Он ми се чини једини који може имати снаге да одбаци новац којим га везују, људе око себе, којима су га такође везали и да каже: „Доста!”, без обзира на цену; да окупи људе, себе стави у други план (свестан својих хипотека) и учини да га се сећају по добру. За њега време веома брзо истиче. Остали, ма колико имали потенцијала, мислим да су успешно везани или су пристали да буду под контролом.

Магазин Таблоид: Шта после Вучића?

Кузовић: Мислим да постоје два сценарија: онај који жели колонијална управа и онај који би био у интересу народа. Колонијална управа жели да сјаше Курта и узјаше Мурта. У томе очекују да им помогну корумпиране политичке организације и појединци. Ако се овај сценарио обистини, развој догађаја ће бити још страшнији од оних који смо до сада прошли. Народни сценарио захтева људе која ће се суочити са проблемима друштва. То значи да нема места политици, већ професионалцима, који треба да уреде живот у областима за које су стручни. Треба прецизно установити колико смо стварно дужни, зашто је тај новац позајмљен, где је потрошен, какви уговори су склопљени, колико имамо незапослених, колико имамо држављана, које су нам потребе, који потенцијали. На другој страни морамо средити двориште, почистити ђубре које су нанели ратови. Ни једно ни друго неће бити песма, већ тежак и опасан посао. Као предуслов свега, потребно је реформисати службе безбедности, јер они који су отели новац од народа, који су навикли да кроз генерације само узимају, а ништа не дају, неће прихватити промену стања без отпора. Најважније, морамо обавити друштвену катарзу – кажњавање одговорних. Четири зида, унутар којих морају бити смештени одговорни, шаљу поруку, најпре грађанима, а тек онда злочинцима. Ако тога не буде, ако не искористимо историјски тренутак у који долазимо, улазимо у нову спиралу пропасти.

Магазин Таблоид: Вучић ће, пре или касније, пасти с власти. Иза њега ће остати каста тајкуна, која је створена за ових мрачних 11 година. С Вучићем или без њега, они ће задржати моћ и утицај. Како да се изборимо с њима?

Кузовић: Очигледан је план да се створи каста која ће владати државом након промене власти. Значи, сви ресурси ће бити у њиховим рукама, држава ће бити кредитно неспособна и свака промена ће бити онемогућена. Каста је направила ситуацију која је неприхватљива за 99% грађана. Мислим да је то грешка у корацима. Појединца можеш да притераш уз зид, али државу не! Позвати све тајкуне и криминалце да врате новац у државу и дати им прилику да докажу порекло капитала. Сваки поштено зарађен динар мора бити заштићен. Ко то не буде хтео да уради, мораће се суочити са реалношћу. Држава мора бити у стању да предузме најтеже кораке да би опстала. Приоритет мора бити катарза – задовољење правде. Народ мора да види да држава делује, да штити интерес већине, да је спремна да учини све шта је потребно да се опљачкана заједничка имовина врати власнику, а злочинци заслужено санкционишу. Има много примера, погледајмо однос Израела према сличним проблемима. Ако катарзе не буде, злочини који су почињени против грађана Србије, остаће као отров у телу, које ће да настави да разара друштво и живот. Била би срамота да због неколико стотина бездушних, због било које суме новца, страдају милиони живих и још безброј оних који чекају да се роде. Пред таквом чињеницом, много већа казна и проклетство ће стићи оне који су могли да омогуће катарзу, али нису, него виновнике злочина.

Интервју: Магазин Таблоид