Издаја државе се дешавала управо на местима где је требало да је бране.
Овом систему нема поправке, мора се градити из основа и са новим људима.
Потребан нам је човек. Родољубље мора да буде суштина сваког бића запосленог у државним институцијама. Видели смо како изгледа друшво вођено од људи којима је приоритет новац. Високе моралне вредности, које стоје у нашој традицији, морају бити уграђене у сваког који преузима да води било коју институцију у нашој домовини.
Колективно спасење је једино могуће. Интегративна снага љубави се први пут у историји показала слабија од интегративне снаге новца. Наш задатак је да то променимо.
Време је да питамо “Шта је то национализам?” Оно шта сте чули о њему верујте није тачно. Национализам је љубав (а не мржња), разумевање, укључивање, учење, помоћ, подршка, сарадња, благост, рад на себи, поштовање своје традиције (али и туђе), линија тежег пута (а не “линија мањег отпора”), људскост, умереност, пријатељство, рука помоћи а не претње, одлучност, истрајност, пожртвованост, јунаштво, захвалност за жртву и дато.
Треба имати меру у узимању из природе. Бог је дао довољно сваком народу да живи и задовољи потребе, али не и похлепу. Јаз између наших потреба и наше похлепе оставио је нама да савладамо; и то не отимањем од другог и природе већ радом на себи.
Умереност у узимању, и од природе и од другог човека, је део наше традиције, погледајмо историју мало пажљивије: питајте деду које дрво сече за огрев, како поштује извор воде, где гради кућу да сачува обрадиву земљу.
Ваља преуредити не само државни апарат и институције, већ комплетно друштво, а најпре нас саме. Мислим да је кључ свега љубав, и да ћемо све лако учинити ако пронађемо у себи љубав: за себе, за друге и за домовину!
Добро чини, па се добру надај!
Београд, 25.12.2021.
