Политички Београд се заборавио и изгубио. То је сасвим логична последица дегенерације у сваком погледу која траје деценијама; татину и мамину децу, без пословног и животног искуства, препун новчаник не спашава. Када кажем „политички Београд“ не мислим на грађане Београда, већ на касту власти која се деценијама политички пресвлачи само да би задржала управу над државом, пореском касом и ресурсима Србије
Bolest političkog Beograda, ostatak Srbije oseća kao čizmu koja mu stoji za vratom i nemilosrdno ga davi. Na drugoj strani, političkom Beogradu ne smeta što mu „sabrat“ u proviniciji cvili i krklja ispod njegove čizme. Na vlasti su generacije iz „međuprostora“, koje ne znaju za empatiju jer su napustile tradiciju, a nemaju vrhovnog vođu da im strahom održava sistem vrednosti. Dodatno, okupator je shvatio da su pohlepa i gladne oči u našem biću slabost, i artikulisao ih u oružje protiv nas i naše otadžbine.
Politički Beograd ubrzano tone i vidimo dva rešenja: ili da se preseku konci koji nas vezuju za njega i izgradimo novu zdravu organizaciju, ili da zajedno sa Beogradom nepotrebno potone ostatak Srbije.
Kako ćemo odseći uticaj političkog Beograda u ostatku Srbije? Najpre pritiskom na lokalne filijale da prekinu poslušnost prema svojim centralama u Beogradu. One bez ikakvog prava jako loše upravljaju životom srpske provincije. Umesto dobra, u mala mesta šalju podele, sukobe i neslogu; svuda i na svakom mestu.
Lica koja za politički Beograd u proviniciji sprovode teror, zauzvrat dobijaju blago, roblje i ratni plen. Dobijaju oteto od njihovih komšija i sugrađana, nije im to Beograd zaradio na trećem mestu i poslao. Beograd jedino zna da parazitira, da zarađuje ne ume.
U ovoj sramnoj prevari građana Srbije posebno se ističu klovnovi koji glume opoziciju i slobodne intelektualce. Njihov lagodan život, sa zadatkom kupovine vremena okupacionoj upravi, plaćen je našim raseljavanjem, rasturanjem porodica, suzama, tugom, jadom, depresijom, terorom, pljačkom imovine i zloupotrebom naših života za strane ekonomske i političke ciljeve.
Svako mesto ima nekoliko lokalnih kabadahija koji upravljaju javnim institucijama i javnim preduzećima. Nekolicina profitira služeći gazde u Beogradu, a ceh plaća ostatak ni manje ni više nego 98% stanovnika svakog mesta. Političkom Beogradu, svaka mačka koja donosi novac i moć je dobra, bila ona crna ili bela; miševi se ne računaju, jer od svojih goniča lokalnih robova Beograd ne traži rezultat u praksi. Ovo se mora zaustaviti!
Mi postojimo najpre u našem malom mestu. Za politički Beograd provincija i ne postoji; oni u njoj vide samo robu, izvor profita i lakog života. Da je suprotno, ne bi nas tako svađali, pljačkali, zapostavljali, trovali, zlostavljali i tamanili.
Domovina i naši životi su u opasnosti. Moramo prekinuti sa onim šta politički Beograd podstiče: podele, sukobi, zavada, omraza, strah, mržnja, zavist, ljubomora, niske emocije i vibracije. Od nas su postepeno napravili neljude. Moramo iskočiti iz šina na koje su nas stavili i kojima nas guraju ka provaliji.
Pozivamo sve časne ljude, koji nisu okrvavili ruke pljačkajući svoje komšije i domovinu, da napuste političke organizacije, ako su u njima angažovani, i da zajedno sa svojim komšijama naprave grupe koje će braniti prvenstveno interese svog mesta.
Oprostimo jedni drugima iz prošlosti teške reči, uvrede, i ujedinimo se na ne-političkoj osnovi, koja je u malim mestima jedino realna. Uradimo suprotno od onoga što politički Beograd i okupacioni režim od nas traže; umesto da se delimo – ujedinjujmo se.
Pozivamo one koji su se sklonili od politike da se probude. Znamo da ste bezbroj puta prevareni i iznevereni. Sve mine na koje ste nagazili (izdaja, prevara, razočarenje) postavljene su da biste ostali van politike, da bi loši političari na vlasti i opoziciji imali što manji pritisak i lagodniji život.
Vratimo politiku u njene prirodne okvire, a sebi vratimo pravo na normalan privatan i javni život bez politike!
Napravimo organizaciju koja je odgovor u našu korist na postojeće stanje na bojištu. Mobilišimo se, napravimo u svakom mestu jednu ili više lokalnih ćelija MOBE. Gradimo organizaciju otpora koja će trajati, koja će zavisiti od nas a ne „nekog tamo“. Organizaciju koja će ojačati svakog od nas i olakšati odbranu naših života i imovine.
Trenutno nema mogućnosti za velike i masovne organizacije otpora. Za izdaju i prevaru naravno da ima. U velikim organizacijama okupator će ili da kupi rukovodstvo, ili da ga ukloni. Svako ko vas poziva da mu se pridružite, obećavajući da će on rešiti sve vaše probleme bez vašeg angažovanja, teško da je iskren prava vama. Obično to radi sa namerom da napravi robu koju će kasnije zameniti za pare i nekretnine. Posle takvih trgovina ostaje bezbroj izneverenih, razočaranih, demoralisanih, i to u oblasti koja opstanak znači: za odbranu otadžbine i svojih života. Mi nemamo vremena za nove izdaje i nova razočarenja.
Odnosi na vojištu, na kome živimo više od trideset godina zahtevaju novi način organizacije. Potrebna nam je organizacija koja može da preživi udare bilo koje vrste, a da trud uložen u njenu izgradnju i, najvažnije, ljudi ostanu sačuvani.
Stoga, organizujmo se u male grupe, kojih u svakom mestu može da bude jedna ili više, koje mogu da znaju jedna za drugu a i ne moraju. Mogu da imaju koordinirani rad, a i ne moraju. Mogu da imaju akcije u istom pravcu, a i ne moraju. Bitna je imati stalnu akcija, i to samo onu koja daje rezultat u praksi. „Akcije radi akcije“ (čitaj farsa radi zamajavanja naroda) će ubuduće građani ozbiljno sankcionisati.
Ne moraju svi ni da krenu ovim putem. Svesni smo da nije lak i da ne donosi ličnu korist. Nije sramota biti kukavica. Sramota je odvraćati i sprečavati druge u borbi za slobodu zbog lične slabosti, a krivica je koristiti javnu poziciju kako bi se zamajavali sunarodnici.
Neće biti lako na ovom putu. Sve šta vredi u životu je umotano u opasnost. Posebno sloboda i ljubav. Ali, ko misli realno i dobronamerno ne može nikome obećati blago, robove, privilegije, lagodan život na liniji manjeg otpora, službeni auto, platu bez dolaska na posao. Protiv toga se borimo! Ozbiljan i savestan čovek, izlaz iz ovog mraka u kome se nalazimo, vidi samo uz „krv, znoj i suze“. I, ako budemo na putu istine, možemo naći blagodat u duši jer se borimo za slobodu, otadžbinu, istinu, čoveka, i vrednosti svoje zajednice.
Mi ne želimo članstvo, ne želimo da budemo vođe, niti da budemo nečiji idoli. Nema više članske karte niti „drugova članova“. Nema spiskova članova koji mogu da završe gde ne treba.
Očekujemo da vam je otadžbina ispred ličnih interesa, da imate svoje mišljenje, da uvek kažete šta mislite bez obzira na cenu, da budete inovativni, nepokorni, nepotkupljivi, neustrašivi, iskreni, da budete dobri ljudi, da poštujete i čuvate razlike u religiji i kulturi, da budete otvoreni na dijalog, da uključujete dobre i kvalitetne oko sebe, da branite slabog i nemoćnog, da budete što bolji u svom poslu, da vas je sramota da živite kao parazit na poreskoj kasi, da dignete glas na nepravdu!
Molimo vas da svaki dan napravite jedan mali korak ka oslobođenju svoje otadžbine koji se vidi u praksi. Ili bar, svojim prisustvom bar pet minuta dnevno, ćutite i smetajte izvršenju naredbi okupatora. Ako ste u prilici, odbijte da terorišete svoje sinarodnike, po naredbama institucija okupatora. Čini se malo? U Srbiji od 6,5 miliona, porobljenih je 98%!
Ispostavlja se da su za ratoborne Srbe najčvršći okovi: apaurin, bensedin, jeftini narkotici, neispunjena obećanja, katastrofične vesti i stalne laži!
Pozivamo vas da širom otvorite oči! Ako ne znate ko je ko u Beogradu pa vas neprestano prave budalom, veoma dobro znate ko je ko u vašem mestu.
Ne čekajte vođu, jer vam ne treba, već vi povedite one oko sebe. Ili, bar, povedite sebe. Postanite tačka otpora koja je pouzdana, neustrašiva i nepotkupljiva. Nađite druga ili prijatelja i sa njim krenite u otpor. „Tri Srbina četiri partije“ je uvreda koja opisuje uspeh okupatora u podelama porobljenog stanovništva.
Onaj koji se pridruži kvislinzima, ili kako ih danas narod naziva „oskarovcima“, treba da zna da će nestati i da će mu se ognjište zatrti. Tako je oduvek bilo u Srbiji.
Ubijaju život u nama i oko nas decenijama; nemilosrdno i zverski. Na našu sramotu, taj zločin danas finansiraju našim poreskim novcem.
Pokažimo im da možemo da se uzdignemo sa zgarišta u kome skoro da nije ostalo ni malo žara!
