Отворено писмо патријарху Порфирију – СТОП РИО ТИНТУ
Његовој Светости, Архиепископу пећком, Митрополиту Београдско- карловачком, и Патријарху српском, господину Порфирију,
Ваша Светости,
Обраћамо Вам се са молбом за помоћ и подршку у опасности која угрожава целокупно становништво Србије и Босне и Херцеговине: страним компанијама је, као што знате, издат велики број дозвола за истраживање литијума и руда широм наше домовине.
Такође, у најгушће насељеном и најбогатијем делу Србије, у Лозници, води се поступак за отварање рудника и великог постројења за прераду руде. Према техничкој документацији, велика количина руде ће бити копана и довожена из целе Србије и на том месту прерађивана.
Планирана технологија прераде је недовољно безбедна, а у област прераде, трасама кроз целу Србију, биће довожена и коришћена велика количина опасних материја. Након прераде остаће брда јаловине која ће у себи имати велики проценат отрова, при чему ће тај отров, пре или касније, доспети у земљу и воде. Стога пројекат ”Јадар” мора бити обустављен!
Процес прераде угрозиће воде река Јадра, Дрине, Саве и Дунава, односно водоснабдевање Београда и околних места. И најмањи пропуст у раду рудника довешће до принудног прекида водоснабдевања преко три милиона душа, што ће довести до невиђених миграција становништва из наше земље – ко зна куда. Зашто да, после толиких „Бљескова“ и „Олуја“, поново постајемо народ бескрајних сеоба и страдања?
Велика опасност се надвила над нашим огњиштима, а неизвесност нас спречава да се развијамо у правцу еколошки одрживог друштва које има обезбеђену будућност. Тамо где се планира тријумф канцер – капиталистичког рударства нестало је снова и осмеха, песма је утихнула, радости нема, а њиве и воћњаци бивају запостављени. Људи умиру од туге на ногама, и пате због немоћи да одбране своја имања, од срамоте пред прецима и потомцима.
На удару су Јадар и Рађевина – херојски крајеви натопљени крвљу јунака
Првог светског рата, који су Дрином и Колубаром заувек запечатилинистину о нама и подарили нам будућност слободног и достојанственог народа.
Ми не желимо да напустимо отаџбину коју су наши преци крваво платили, у свакој генерацији. И наша генерација је спремна да прихвати своју одговорност и плати исту цену, уколико то буде потребно.
Рударење под еколошки неповољним условима није план развоја за Србију у 21. веку. Не прихватамо да нашу децу гајимо да бисмо је послали преко три стотине метара под земљу, да копају руде по туђој вољи и за туђ рачун.
Бранићемо свако дете, не само наше, од такве будућности. У обиљу радних места која, као родитељи и држава, можемо да понудимо свом потомству копање руде иза које остају отрови је крајње неприхватљив и нељудски избор.
Народ који је дао великане, од Тесле и Пупина, преко Андрића и Црњанског, до Исидоре Секулић и Надежде Петровић, не сме своју децу да склања испод сунчаног обзорја у подземље сурове експлоатације природе и човека.
Уместо ропског рада у рудницима, народ који је дао тако славна жимена има обавезу да обнови друштво и породицу, да отвори нова породилишта и школе, и да омогући да се остваре многобројни млади таленти који тренутно постоје широм наше домовине.
Пут развоја знањем и обновом демографије и пут застоја силаском у антиеколошко подземље се међусобно искључују, и материјално и духовно.
Стога разорно рударење мора бити хитно обустављено; добро образовање, здраво друштво, здрава породица, такође хитно, морају постати приоритет овог друштва.
Тако ћемо стати на пут обнове, а вера и љубав ће се вратити у душу нашег народа.
Ваша Светости,
Молимо Вас да станете у одбрану свог народа пред овом опасношћу;
Молимо Вас да свештенство на терену изађе међу народ, помогне свом народу и дозволи коришћење црквених домова за информативне скупове;
Молим Вас за молитве у свим храмовима за повратак духа, љубави и вере у живот Србије.
