Пригожин кренуо на Москву да се обрачуна са генералима и самим царом, који га је прогласио издајником, забијачем ножа у леђа и ко зна шта још. Вешала на стенд бај. ЧВК гранатиран. Криза неопевана. Вагнер заузима Ростов, креће даље, народ гледа и чудом се чуди, Кремљ прекопава аутопутеве и поставља страже, а свет навија за ове, или оне. Падају хеликоптери и авион. Државни удар, распад Русије, победа новог светског поретка, маскировка?
Нешто слично беше ономад и код нас. Црвене беретке кренуле па се зауставиле на мосту. Разлог профан, да не кажем исти – Ђинђић решио да им преусмери изворе прихода. А приходовали су од криминала. Тешког. И ту се нису нашли, па је Ђинђића рокнуо неко, још нисмо сигурни ко, јер у Србији судови постоје да би утврдили да су труба.
И Њофра и Цоби нису се нашли, иако су дебело трговали. „Аризона“ у Босни била је екстериторија где су зараћени генерали гледали како да нафилују џепове док раја гине и пати. Ређају се Тигрови, Книнџе, Шкорпиони, Шакали, Шешељеви добробољци, Душан силни, Бели орлови, Српски соколови … ко би их све набројао и исти такви на другим странама. Неки изгинули, а претекли најели.
То је бит паравојних и плаћеничких формација – пљачка и ратно профитерство.
Недавно је севнула варница. Пригожин је оптужио генералштаб и Шојгуа да им не доставља муницију и да је руска војска распаднута, а команданти неспособни. Линија фронта почела је да се љуља, а тумачења се кретала у распону од „генијална тактика“, до „не зна се ко пије“, али плаћа раја.
А мало пре тога, неопажено од светске и наше јавности, по царевим директивама, руско Министарство одбране донело је наредбу да се сви уговори војне природе, дакле трговина и снабдевање војном опремом и наоружањем, морају склапати искључиво са Министарством. То је био директан удар Шојгуа и његове екипе на Пригожиново приходовање кроз право на директне уговоре и утицај који је тиме стицао. Јесте, Русија је Вагнер снабдевала оружјем за Џ, али Пригожин је паралелно имао своје „Аризона“ шеме и ко зна шта још и ко са ким, јер – рат је брат!
Да појасним. Замислите да је по Муртиним директивама исто направило наше Министарство и шта би онда Тешићи, Стефановићи и остали трговци оружјем испод жита? Јел’ сад јасно?
Елем, Шојгу је Пригожину исекао главни извор прихода и утицаја, највероватније као одмазду за бацање љаге на командни ланац и оптужбе о расулу које наводно влада на фронту.
Ускочио је Лукашенко и – „мир, мир, мир, нико није крив!“.
А Мурта разоружава народ и продаје ЈП Склоништа …