Велики број удружења и грађана обратио се отвореним писмом народним посланицима апелујући да гласају против предлога измена и допуна Закона о планирању и изградњи, јер, како истичу, представља “нов талас легализоване пљачке јавне својине за рачун малобројних, привилегованих и богатих”. Удружења се позивају на Савет за борбу против корупције и одлуку Уставног суда – да је одредба којом се укида накнада за конверзију противна јавном интересу и Уставу Србије.
Преносимо писмо у целини:
„Поштовани народни посланици,
Апелујемо на ваш морал и савест да гласате ПРОТИВ предлога измена и допуна Закона о планирању и изградњи када се нађе на седници Народне скупштине Србије.
Предлог Закона који је пред вама, представља нов талас легализоване пљачке јавне својине за рачун малобројних, привилегованих и богатих, са несагледивим последицама по српску економију, јавни буџет и друштво у целини.
Предлог Закона предвиђа укидање наплате за конверзију земљишта којом се право коришћења преводи у право својине над земљиштем. Тиме се земљиште у јавној својини практично поклања домаћим и страним лицима који су право коришћења над хектарима грађевинског земљишта стекли, у великом броју кроз сумњиве приватизације и куповину друштвене и државне својине и предузећа. Укидање накнаде за конверзију земљишта омогућава да свако са правом коришћења над земљиштем у јавној својини, бесплатно постане власник тог нашег драгоценог заједничког ресурса.
Претходни покушај да се смањи цена конверзије земљишта зауставио је Уставни суд 2013. године прогласивши га противуставним.
Савет за борбу против корупције је потврдио да је садашњи предлог закона противан јавном интересу и Уставу Републике Србије и апеловао на Владу Србије да поништи одлуку о укидању накнаде.
Савет за борбу против корупције објашњава да је закон противуставан: „Уставни суд је поводом иницијативе Савета за борбу против корупције, донео Одлуку ИУз-68/2013 којом се утврђује да цитирана одредба Закона о планирању и изградњи није у сагласности са Уставом Републике Србије у чијем образложењу је наведено да приватизација не подразумева продају земљишта субјеката приватизације, без обзира на обим, врсту и тутулара права на земљишту, већ само промену власништва над друштвеним, односно државним капиталом у овим субјектима, те да је следствено томе неуставна одредба којом је омогућена конверзија права коришћења у право својине на грађевинском земљишту без накнаде.“
Савет: „Влада Републике Србије је приликом усвајања наведеног Предлога закона знала или морала знати да је спорна одредба којом се укида накнада за конверзију за привилеговане категорије лица, противна јавном интересу и да је Уставни суд Републике Србије стицање права својине на грађевинском земљишту без накнаде за привилеговне категорије лица, својом Одлуком већ прогласио неуставним и противправним начином стицања права својине на грађевинском земљишту.“
Савет је, такође, указао да се губици по јавни буџет од укидања накнаде процењују на десетине милијарди евра, што представља озбиљну штету за буџет Града Београда и већ осиромашене локалне самоуправе широм Србије. Драстично мањи прилив у јавни буџет смањује улагања у јавне сервисе и пројекте за добробит и квалитетнији живот грађана, као што су нове школе, обданишта, здравствене установе и објекти културе.
Друго, укидање накнаде на конверзију земљиста иницира и нов талас агресивне стамбене изградње са још већим ефектом урбицида и угрожавање животне средине.
Укидање накнаде на конверзију грађевинског земљишта се спроводи под паролом да ће подстаћи даљу стамбену изградњу на најмање 5.000 локација и изградњу 15.000.000 нових квадрата. Србија је већ жртва неконтролосане и лоше планиране стамбене изградње последњих деценија, а у градским општинама више нема места за нове станове. Локалне заједнице већ осећају недостатак зелених површина, паркова, јавних паркинга, тротоара (људи се крећу коловозом) и простора за неопходне јавне установе. Зелене површине и растиње су неопходни елементи борбе против глобалног загревања, смањују загађеност и поплаве који постају велики проблем у градовима као и руралним деловима Србије. С, друге стране попис указује да постоји велики вишак станова у градовима.
Треће, реформе које се предвиђају у домену урбаног планирања и изградње прете да продубе корупцију у грађевинској индустрији и просторном планирању које већ штити интересе крупног капитала на штету јавног интереса и потреба грађана за одрживом урбанизацијом.
У Закону се предлаже убацивање фазног планирања у коме се планови највишег реда могу мењати у било ком тренутку на захтев инвеститора, чиме се стратешко планирање обесмишљава. Такође се тако уводи могућност изградње без процене утицаја на животну средину комплетног пројекта. У Закону је провучена одредба по којој је само инвеститор заинтересована страна изградње (странка у поступку), па се тако грађани који су погођени погрешним пројектима не могу жалити. Закон предвиђа и увођење националне Агенције за просторно планирање чији ће главни извор финансирања зависити од донација приватног сектора, тј инвеститора. То значи да ће инвеститори, а не институције, плански документи и грађани утицати и контролисати шта се, где, и на какав начин гради по Србији што је алармантно.
Против овог предлога Закона су се изјаснили бројни грађани као и бројна удружења грађана која су потписала петицију „Стоп отимању земљишта“ (а која стоје и иза овог отвореног писма) а то су: Асоцијација за развој града, Блокада смрада, Блок 8 „Кинески зид“, Центар за одрживи развој Србије, Друштво Стара планина, Еко стража, Еко стража Нови Сад, Еколошки центар „Станиште“ Вршац, Еколошки устанак, Еколошко удружење Белорепан, Еколошко удружење Рзав, Грађански покрет Браво, Грађански преокрет, Иницијатива „Да блокови продишу“, Иницијатива „Одбранимо Теслу“, Институт за истраживање корупције Кареја, иРеволуција, Крени-Промени, Млавска војска, Национална еколошка асоцијација НЕА, Нова планска пракса, НВО Свет и Дунав, Одбранимо шуме Фрушке горе, Организација за очување природе и животиња ОСНА, Организација Про.Ток21, Подрињски антикорупцијски тим ПАКТ, Полекол, Право на воду, Сачувајмо Гардош и Земун, Савез еколошких организација Србије (СЕОС), Савски насип, Шодрош сурвивор камп, Трасх херо Србија, Удружење „Свест о важности атмосфере СОВА“, Удружење Екомар, Удружење грађана „Наша месна заједница“, Удружење „Студенац“ Нова Варош, Удружење за заштиту шума Нови Сад, УГ Бела чапља, УГ Комшије, УГ Унија трећи Београд, ЗА Наш кеј, За зеленији и уређенији блок 44, ЗАједничка Акција Блок 70 и 70а, Земунски згубидани.
Петицију су потписали и професори архитектуре проф. др Душко Кузовић, проф. др Данијела Миловановић Родић, проф. др Марија Маруна, као и проф. Милена Драгићевић-Шешић са Факултета драмских уметности, и др Милица Кочовић Де Санто са Института економских наука у Београду.
Народни посланици, очекујемо да ћете као представници народа ставити јавно добро изнад приватизованих интереса и интереса крупног капитала и да ћете се побунити против овог антипатриотског Закона који прети да даље девастира наш Уставни поредак, креира нов талас отимања земљишта које је заједничко добро грађана Србије, осиромаши јавни буџет, као и Фонд за реституцију, продуби већ драматичне економске и социјалне неједнакости и интезивира друштвене конфликте који разарају нашу земљу“, закључују у отвореном писму ова удружења.
Предлог Закона предвиђа укидање наплате за конверзију земљишта којом се право коришћења преводи у право својине над земљиштем. Тиме се земљиште у јавној својини практично поклања домаћим и страним лицима који су право коришћења над хектарима грађевинског земљишта стекли, у великом броју кроз сумњиве приватизације и куповину друштвене и државне својине и предузећа. Укидање накнаде за конверзију земљишта омогућава да свако са правом коришћења над земљиштем у јавној својини, бесплатно постане власник тог нашег драгоценог заједничког ресурса.
Претходни покушај да се смањи цена конверзије земљишта зауставио је Уставни суд 2013. године прогласивши га противуставним.
Савет за борбу против корупције је потврдио да је садашњи предлог закона противан јавном интересу и Уставу Републике Србије и апеловао на Владу Србије да поништи одлуку о укидању накнаде.
Савет за борбу против корупције објашњава да је закон противуставан: „Уставни суд је поводом иницијативе Савета за борбу против корупције, донео Одлуку ИУз-68/2013 којом се утврђује да цитирана одредба Закона о планирању и изградњи није у сагласности са Уставом Републике Србије у чијем образложењу је наведено да приватизација не подразумева продају земљишта субјеката приватизације, без обзира на обим, врсту и тутулара права на земљишту, већ само промену власништва над друштвеним, односно државним капиталом у овим субјектима, те да је следствено томе неуставна одредба којом је омогућена конверзија права коришћења у право својине на грађевинском земљишту без накнаде.“
Савет: „Влада Републике Србије је приликом усвајања наведеног Предлога закона знала или морала знати да је спорна одредба којом се укида накнада за конверзију за привилеговане категорије лица, противна јавном интересу и да је Уставни суд Републике Србије стицање права својине на грађевинском земљишту без накнаде за привилеговне категорије лица, својом Одлуком већ прогласио неуставним и противправним начином стицања права својине на грађевинском земљишту.“
Савет је, такође, указао да се губици по јавни буџет од укидања накнаде процењују на десетине милијарди евра, што представља озбиљну штету за буџет Града Београда и већ осиромашене локалне самоуправе широм Србије. Драстично мањи прилив у јавни буџет смањује улагања у јавне сервисе и пројекте за добробит и квалитетнији живот грађана, као што су нове школе, обданишта, здравствене установе и објекти културе.
Друго, укидање накнаде на конверзију земљиста иницира и нов талас агресивне стамбене изградње са још већим ефектом урбицида и угрожавање животне средине.
Укидање накнаде на конверзију грађевинског земљишта се спроводи под паролом да ће подстаћи даљу стамбену изградњу на најмање 5.000 локација и изградњу 15.000.000 нових квадрата. Србија је већ жртва неконтролосане и лоше планиране стамбене изградње последњих деценија, а у градским општинама више нема места за нове станове. Локалне заједнице већ осећају недостатак зелених површина, паркова, јавних паркинга, тротоара (људи се крећу коловозом) и простора за неопходне јавне установе. Зелене површине и растиње су неопходни елементи борбе против глобалног загревања, смањују загађеност и поплаве који постају велики проблем у градовима као и руралним деловима Србије. С, друге стране попис указује да постоји велики вишак станова у градовима.
Треће, реформе које се предвиђају у домену урбаног планирања и изградње прете да продубе корупцију у грађевинској индустрији и просторном планирању које већ штити интересе крупног капитала на штету јавног интереса и потреба грађана за одрживом урбанизацијом.
У Закону се предлаже убацивање фазног планирања у коме се планови највишег реда могу мењати у било ком тренутку на захтев инвеститора, чиме се стратешко планирање обесмишљава. Такође се тако уводи могућност изградње без процене утицаја на животну средину комплетног пројекта. У Закону је провучена одредба по којој је само инвеститор заинтересована страна изградње (странка у поступку), па се тако грађани који су погођени погрешним пројектима не могу жалити. Закон предвиђа и увођење националне Агенције за просторно планирање чији ће главни извор финансирања зависити од донација приватног сектора, тј инвеститора. То значи да ће инвеститори, а не институције, плански документи и грађани утицати и контролисати шта се, где, и на какав начин гради по Србији што је алармантно.
Против овог предлога Закона су се изјаснили бројни грађани као и бројна удружења грађана која су потписала петицију „Стоп отимању земљишта“ (а која стоје и иза овог отвореног писма) а то су: Асоцијација за развој града, Блокада смрада, Блок 8 „Кинески зид“, Центар за одрживи развој Србије, Друштво Стара планина, Еко стража, Еко стража Нови Сад, Еколошки центар „Станиште“ Вршац, Еколошки устанак, Еколошко удружење Белорепан, Еколошко удружење Рзав, Грађански покрет Браво, Грађански преокрет, Иницијатива „Да блокови продишу“, Иницијатива „Одбранимо Теслу“, Институт за истраживање корупције Кареја, иРеволуција, Крени-Промени, Млавска војска, Национална еколошка асоцијација НЕА, Нова планска пракса, НВО Свет и Дунав, Одбранимо шуме Фрушке горе, Организација за очување природе и животиња ОСНА, Организација Про.Ток21, Подрињски антикорупцијски тим ПАКТ, Полекол, Право на воду, Сачувајмо Гардош и Земун, Савез еколошких организација Србије (СЕОС), Савски насип, Шодрош сурвивор камп, Трасх херо Србија, Удружење „Свест о важности атмосфере СОВА“, Удружење Екомар, Удружење грађана „Наша месна заједница“, Удружење „Студенац“ Нова Варош, Удружење за заштиту шума Нови Сад, УГ Бела чапља, УГ Комшије, УГ Унија трећи Београд, ЗА Наш кеј, За зеленији и уређенији блок 44, ЗАједничка Акција Блок 70 и 70а, Земунски згубидани.
Петицију су потписали и професори архитектуре проф. др Душко Кузовић, проф. др Данијела Миловановић Родић, проф. др Марија Маруна, као и проф. Милена Драгићевић-Шешић са Факултета драмских уметности, и др Милица Кочовић Де Санто са Института економских наука у Београду.
Народни посланици, очекујемо да ћете као представници народа ставити јавно добро изнад приватизованих интереса и интереса крупног капитала и да ћете се побунити против овог антипатриотског Закона који прети да даље девастира наш Уставни поредак, креира нов талас отимања земљишта које је заједничко добро грађана Србије, осиромаши јавни буџет, као и Фонд за реституцију, продуби већ драматичне економске и социјалне неједнакости и интезивира друштвене конфликте који разарају нашу земљу“, закључују у отвореном писму ова удружења.
извор: савски насип