Колико је пројекат штетан за природу и грађане најбоље говоре подаци о штетним материјама, које морају да се употребе за ископавање литијума. Према једној објављеној студији за време експлоатације литијума би настало 84 милиона тона штетног отпада и употребило би се 78.000 т експлозива, да би се добило 60.000 т литијума годишње.Морало би да се употреби 18 милиона тона борне киселине, 19,2 милиона тона сумпорне киселине, 90.000 т натријум хидроксида, 114.000 т хлороводоничне киселине, 6,6 милиона т калцијумове соде, 3,6 милиона т негашеног креча, 4,8 милиона т цемента, 1,56 милиона т натријум сулфата и многи други штетни отпад.
Погледајмо математичку рачуницу. Економија се заснива на математици и на основу њеног прорачуна морамо да доносимо одлуке.
Значи, добијаће се годишње 60.000 т литијума x 15.000$/т = 900.000.000 долара. Цена литијума драстично пада, јер у свету има литијума на залихама до 2030.г. и цена се неће дуго опоравити. Зашто литијума има на залихама? Зато што су пронађене нове батерије, које су урађене на, рецимо, натријум јон, батерије са магнезијумом и друге, па све више литијум испада из производње батерија за електричне аутомобиле.
Посебан проблем су сами електрични аутомобили, који су наметнути као значајни за смањење загађање и ефекта стаклене баште, што је нова превара и лаж, јер производња литијумских батерија, као што смо видели, ствара огроман штетан отпад и загађује природу. О самозапаљивости електричних аутомобила, електричној бомби у гаражама, најбоље говоре језиви снимци на друштвеним мрежама.
Рудна рента у Србији износи 5% од остварених прихода, али видимо, случај РТБ Бор и кинеске манипулације са откопавањима и извозом, да се остварени приходи могу приказати много мањим. Али, узимам случај да, ипак, нема варања, кога би било у изобољу да се рудник отвори, те да страна компанија остварује годишње тих 900 милиона долара. То значи да би Србија добила годишње – 45 милиона долара на име рудне ренте. Погледајмо сада, ради поређења, рачуницу да се ништа не копа, већ да се организује примарна пољопривреда, производња хране, воћа, поврћа, сточарство, топле алеје и потпуна прерађивачка производња за извоз. Читава ова област има 35.000 ха и ако организујемо производњу и прераду можемо да добијемо зараду 30.000 евра/ ха. То је укупно годишње – 1.050.000.000 евра. Тај годишњи приход је 23,33 пута већи од прихода који би добили од годишње од рудне ренте. То је годишњи приход који је већи него да сами ископавамо тих 60.000 т и извозимо.
Читава Рађевина може годишње да добије приходе од 1,05 милијарди евра, да сви буду запослени, да имају велике плате и да се сви грађани, који су морали да напусте ову област и отселе се у градове или иностранство, врате на родна огњишта и живе здрав живот у обновљеној друштвеној заједници. То је зарада само од производње и прераде хране.
Али, постоје и друге зараде. Рецимо, сеоски туризам, бањски туризам, археолошки туризам и други облици улагања у здраву средину. Шта је данас највећи капитал? Здрава природа! Здрава земља, вода и ваздух. То је капитал кога не смемо да изгубимо. Ко буде имао тај капитал, тај народ ће да опстане. Па, када је све овако, када смо показали све доказе, еколошке и економске, поставља се питање – зашто би копали?
Ако Србија има 1,2 милиона тона литијума, док Немачка има 3,2 милиона тона, зашто Немци не копају у својој земљи?
Зашто Шолц долази и понижава Узурпатора, тера га да псеће понизно стоји и чека свог господара, када толики литијум имају у својој земљи? Њихови стручњаци су рекли да ископавање литијума угрожава екологију њихове земље. Када Немци буду копали код себе и када прође неколико година од ископавања, када се уверимо да је све безбедно, да се не загађује природа, онда можемо да ми сами копама код нас. Не требају нам странци да долазе да нас експлоатишу.
Захтев неких рударских компанија, које намеравају да копају, да их држава финансира, како финансирају друге стране компаније у Србији, само је доказ перверзне економске политике, која би се заснивала на томе да ми финансирамо странце да ископавају литијум, да би се ми уништили. Када би ископали све локације за литијум по Србији, извадили би 1,2 милиона тоне руде литијума x 15.000$/т= 18 милијарди долара x 5% рудна рента= 900 милиона долара.
Укупна наша зарада на ископавању литијума би била 900 милиона долара и Србија би била претворена у пустињу. Ако знамо да Србија има 4,6 милиона хектара обрадивог земљишта и ако организујемо примарну производњу и прераду да можемо са једног хектара да добијамо најмање 30.000 евра/ха, онда значи да можемо годишњеда зарадимо на производњи и извозу хране 138.000.000.000 евра. Сваке године! Моја процена је да можемо годишње да зарађујемо 200.000.000.000 евра, ако отворимо 10 великих хладњача по свету капацитета 100.000 т, ако отворимо 4.000 наших продавница и 4.000 наших ресторана, који могу да нам донесу толики приход од извоза хране.