Мештани Бора поново су се обратили Моби и изнели невероватне податке.
Кинези су загосподарили тим делом Србије и почели су да издају своје „аусвајсе“ – наводно специјалне дозволе за кретање! Окупација?
Замолили су нас да обавестимо јавност о проблемима са којима се сусрећу у вези рударења страних компанија на територији Источне Србије и поставили следећа питања:
⦁ У чије име је Влада Србије отуђила домаће рудно богатство у стопроцентном износу у корист компаније Serbia Zijin Copper/Mining? Ко је Влади дао право да отуђује домаће рудно богатство?
Наиме, ради се о класичном примеру злоупотребе јавног интереса у корист страних рударских компанија, јер је изменом Закона о рударству од 2015–2016. у члану 4. закона, омогућено да корисник експропријације буде привредно друштво у приватној својини са већинским уделом страног капитала.
Неведени члан 4. Закона о рударству је противуставан и противзаконит јер је у супротности са одредбама Закона о експропријацији и нарочито је у супротности са смислом експропријације, а то је јавни интерес.
Недопустиво је подредити јавни интерес у корист приватног капитала.
Даље, Министарство рударства издаје дозволе кинеској компанији за улазак у приватни посед и пре окончања поступка експропријације, што је противно одредбама Закона о експропријацији који предвиђа улазак у посед кориснику експропријације тек када исплати накнаду за експропријацију власнику непокретности.
На овај начин погодује се интересима кинеске компаније, на штету власника непокретности, насупрот одредбама ЗОО и Закона о експропријацији, којима је прописана обавеза исплате накнаде на име закупа, што се у пракси не спроводи, већ ранији сопственици евентуално остваре накнаду само на име експропријације тек након дугогодишњих судских спорова.
⦁ Однос кинеске компаније према локалном становништву је неприхватљив!
Кинеска компанија Serbia Zijin Copper/Mining, врши пресију над становницима града Бора и околних села, како би што јефтиније откупила земљиште које јој је потребно ради обављања рударске делатности, која се енормно шири, и то на више начина:
а/ Уценом чланова породица запослених код кинеске компаније – ради се о поступању према члановима породица оних домаћинстава чије земљиште желе да купе. Уколико им се власник земљишта супротстави у смислу неслагања са ценом или да уопште не жели да прода, уцена се своди на отежавање услова на послу, мобинг и сл. чиме се дотични „ломи“ како би пристао на услове компаније, а често му се прети и отказом.
б/ Непоштовањем минималне тржишне цене непокретности одређене од стране Пореске управе у Бору, надлежног државног органа – чиме кинеска компанија јасно показује да не поштује нашу државу, њене законе, као ни становништво. Служе се разним манипулацијама у циљу обмане суда о битним чињеницама које утичу на цену, намећу „своје“ изабране вештаке који су на њиховом платном списку итд. а судови се по директиви с врха праве невешти.
Дакле, компанија чини све како би се што јефтиније домогла земљшита и шума, без обзира на законе на снази и потреба локалног становништва, а судови раде противно законима и не штите ни државу, ни становништво.
ц/ Бахат однос према приватној имовини сопственика непокретности – Кинези улазе на туђи посед без дозволе власника и упркос противљењу, бесправно заузимају парцеле које нису откупили, а причињену штету избегавају да плате. Обесмишљавају судске спорове одуговлачењем и на сваки други могући начин, не поштују привремене мере итд.
д/ Бахат и окупатроски став према друштвеној имовини и националним ресурсима – Кинези заузимају сеоске путеве, исушују реке и на тај начин отежавају мештанима бављење пољопривредом. Све то резултира продајом парцела по ниским ценама тј. по условима које диктира компанија.
На овај начин компанија приморава мештане да се селе и да напуштају своју имовину коју су обрађивали генерацијама уназад, чиме се стављају у положај избеглица и грађана другог реда. Штета коју том приликом чине над флором и фауном је непоправљива и немерљива.
е/ Не признају бенефицирани радни стаж радницима запосленим у компанији Serbia Zijin Copper/Mining – у подземној експлоатацији, која ради по 12 сати дневно, што је противно Закону о раду. Обавештена је Инспекција рада, али без успеха, јер државни органи, опет с врха, имају директиву да не штите грађанина, па су грађани/радници препуштени сами себи, без заштите државе, односно препуштени су самовољи кинеске компаније.
Као „шлаг на торти“, Моба је дошла у посед „дозвола за возило“, којим компанија наводно дозвољава појединим власницима земље и имања, да се могу кретати путем ка својим добрима, а преко земљишта и путева који су у међувремену постали власништво компаније!
Дозволе су привременог и ограниченог карактера, али у потпуности неразумљиве, јер су делом на кинеском језику!
Поставља се уставно и законско питање – како странци у Србији могу да издају обавезујућа документа за наше грађане, а притом на страном језику?!
Покрет Моба за све грађане Србије има само једну поруку – СВИ У МОБУ. Једино масовним удруживањем можемо стећи снагу која ће пружити одлучујући отпор окупатору, домаћим издајницима и мафији!
Покрет Моба
Београд, 01.12.2024.
