Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda omogućio je vlasniku Pinka da na placu pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture izvodi radove bez obaveze da od Zavoda traži dozvole, i na tom mestu podigne monumentalno zdanje upotrebom problematične računice kojom i inače investitorima omogućava da sazidaju hiljade kvadrata više nego što bi smelo po važećem planu
Za ovaj tekst BIRN je uradio nešto što inače ne radi. Zvanično smo – bar tokom desetak dana – bili potencijalni građevinski investitori i to na Dedinju, zainteresovani za gradnju na parceli gde vlasnik Pinka Željko Mitrović diže dvorac.
Novinari BIRN-a su iskoristili pravo koje ima svaki građanin – podneli su zahtev za dobijanje informacije o lokaciji i za to platili taksu od nekoliko hiljada dinara Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda. Bio je to dobro uložen novac.
U ovom dokumentu se nalaze podaci o tome šta je sve moguće izgraditi na nekoj parceli na osnovu važećih planskih dokumenata. Informacije o tome šta bi BIRN potencijalno mogao da izgradi, međutim, značajno su se razlikovale od onoga što je stvarno dozvoljeno Željku Mitroviću da napravi.
Gradski sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove – odnosno gradska sekretarka Bojana Radaković (Milićević) – dao je BIRN-u, kao potencijalnom investitoru, informaciju na osnovu koje se pokazuje da je na parceli Željka Mitrovića na Dedinju moguće izgraditi objekat od (najviše) 2047 kvadrata – podzemnih i nadzemnih prostorija, što je u skladu sa važećim regulacionim planom za taj deo grada. Željko Mitrović, međutim, na istoj parceli može da izgradi više od 6000 kvadrata, od toga 2047 nadzemno – sve u skladu sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom koju mu je izdao onaj isti Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove.
U dokumentu koji su dobili novinari BIRN-a navodi se i da se parcela nalazi u prethodno zaštićenoj prostorno-kulturnoj celini “Senjak, Topčidersko brdo, Dedinje”, te da bi za sve građevinske intervencije na parceli potencijalni investitor trebalo da obezbedi uslove i saglasnost nadležnog organa za zaštitu kulturnih dobara – u ovom slučaju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.
U dokumentima izdatim Željku Mitroviću ovog zahteva nema iako je u vreme kada je Mitrović dobio lokacijske uslove i građevinsku dozvolu ova parcela takođe bila u zoni prethodne zaštite. Tako mu je omogućeno da sruši kuću koja se na ovoj parceli nalazila i počne gradnju “Hrama Svetog Žeksa”, kako je ovo zdanje na društvenim mrežama nazvao Mitrović.
“Ovo je primer kako se sistem namerno oblikuje tako da odgovara interesima moćnijih, umesto da postavi pravila koja su jasna i jednaka za sve”, kaže za BIRN Ksenija Radovanović, arhitektinja i urbanistkinja iz organizacije “Nova planska praksa”.
Iz Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o problematičnom izračunavanju broja dozvoljenih kvadrata, koji nije u skladu sa Regulacionim planom prostorne celine Dedinje. Željko Mitrović je za BIRN rekao da je objekat na Dedinju građen u skladu sa svim zahtevima koji su mu postavljeni, ali da jeste znao unapred da plac na kome je tada samo planirao gradnju ubrzo više neće uživati zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture. On je rekao da je zgrada na Dedinju njegova zadužbina, te da “ništa nije pomereno ni milimetar u odnosu na dozvolu”.
Mitrović je plac na Dedinju sa starim objektima kupio tokom 2019. godine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, to je te godine bila najskuplja kuća prodata na tržištu, i to za 4,5 miliona evra.